Jeste li se ikada zapitali zašto vam je tako teško biti s drugim ljudima? Postoji mogućnost da ste zapravo vi pokretač vlastitog problema, a ne drugi ljudi.
Teško se suočiti s tim, zar ne?
No, što ste manje svesni sebe i što ste manje u kontaktu sa svojim podsvesnim umom, veća je verovatnost da ćete napraviti od sebe neprivlačnu i nesimpatičnu osobu iz čistog neznanja i nedostatka uvida.
„Nije slabost priznati svoje grijehe – to je snaga. Istaknute slabosti nisu mrlja na vašem karakteru – to je prilika da poboljšate svoj život. „ ~ James A. Owen
Prema Joseph Murphy – u, autora knjige „Moć vašeg podsvjesnog uma“, više od 90 posto našeg mentalnog života je podsvesno. To znači da u suštini, nismo svesni većine stvari koje mislimo, osjećamo, radimo i govorimo.
I zbog toga uglavnom nismo svesni mnogih ružnih, iritantnih i uvredljivih stvari koje kažemo i činimo pa nije ni čudno da mnogi od nas stvaraju više neprijatelja nego prijatelja i bore s ozbiljnim problemima samopoštovanja.
Kao što Murphy kaže: Sve zlo dolazi od ljudskog zamračenog razumijevanja, iz njegovog neznanja, iz njegovog lažnog tumačenja života i iz njegove zloupotrebe sveg podsvesnog uma.
19 univerzalnih grešaka
Određivanje loših, ružnih i nesimpatičnih osobina koje imate je jednostavno stvar razvijanja introspekcije i samosvesti. Kao što su i sve vrijedne stvari, ovo je spor, mukotrpan, ali u konačnici vredan proces.
- Konverzacijska narcisoidnost
Svi razgovori koje imate s drugim ljudima usredsređeni su 99% vremena na vas. Svaki pokušaj druge osobe da promijeni temu i priča o sebi je ignoriran i obeshrabren.
- Neprestano zanovijetanje
… Ili, stalno kritiziranje i ismijavanje drugih ljudi. Ugodni i dobroćudni razgovori s takvom osobom ne samo da su uzaludni, već su i krajnje gubljenje vremena.
- Samosažaljenje
Samosažaljiv čovjek stalno sebe prikazuje kao “žrtvu” neke osobe, ljudi ili okolnosti. Oni uživaju u njihovoj samonametnutoj bedi i stalno žude za simpatijama drugih.
- Zatucanost
Ta neukusna osobina stvara beznačajne i ograničene osobe. Interakcija s uskogrudnim ljudima je obično uvod u prezir i cinizam, nakon čega sledi fanatično prepiranje.
- Traženje odobravanja
Ljudi s ovom osobinom žude za prihvaćanjem. Bili su ljubimci učitelja u osnovnoj školi i lakeji u srednjoj školi i u kasnijem životu. Ulaguju se drugim ljudima zbog nedostatka samopouzdanja. To je obično znak niskog samopouzdanja i nesamostalnosti.
- Loše držanje
Studije govora tela su pokazale da je loše držanje izravno povezano s niskim samopoštovanjem i samopouzdanjem. Loše držanje stvara neprijatnu sliku jer označava nedostatak poverenja, poštovanja i vere u samog sebe.
- Stalno psovanje
Korištenje psovki – i svih njihovih derivata – je iritantno, ružno i nemaštovito.
- Prekidanje drugih ljudi dok govore
To je prilično razumljivo samo po sebi. Osobe koje to rade nisu ni svesne toga ali oni koji su prekinuti uvek to primete. Ova ružna navika zapravo pokazuje drugoj osobi da je ono što imate za reći zanimljivije ili važnije od onoga što ona ima za reći.
- Pretvaranje svega u raspravu
Veliki ego dovodi do kontinuiranih argumenata. To je ružna navika jer nikada se ne možete osećati ugodno s osobom koja stalno nešto raspravlja.
- Previše negativnosti
Pesimizam, sarkazam i skepticizam; osobine koje su u redu u malim količinama, no depresivne su i zamorne u velikim količinama.
- Previše pozitivnosti
To je lepo u odgovarajućim količinama, ali mučno u velikim količinama.
- Držanje monologa
Niko ne voli propoviedi ili životnu priču. Nažalost, mnogi od nas ne shvataju da drugi ljudi nisu oduševljeni našim životima ili određenom temom razgovora, kao što smo mi.
- Stav „sveca“
Moraliziranje i pobožno ponašanje koje vas predstavlja kao lepšu, bolju i svetiju osobu je vrlo pritvorna, mučna i uvredljiva osobina.
- Foliranje
Bilo da se predstavljate kao boem, punker ili huligan usvajajući navike, jezik i stil života takvih subkulturnih skupina, odličan je način da vrlo brzo postanete nesimpatični.
- Izbjegavanje kontakta očima
Studije govora tijela pokazuju da je izbjegavanje kontakta očima u razgovoru znak prijevare, niskog samopouzdanja ili nezainteresovanosti – a sve 3 osobine ne pokazuju ništa pozitivno.
- Neprestano jadikovanje
“Nemate ovo, ona vam nije dala ono, on to nije učinio, nisu uspjeli to postići…”. Nezadovoljnici imaju tendenciju da cepidlače oko svojih životnih razočaranja i problema, verujući da se svet treba pobrinuti da im se sve savršeno servira na tanjiru.
- Neurotičnost
Opsednutost, paranoja, teskoba … neurotični ljudi uglavnom imaju fobije i probleme s kontrolom. Takav mentalni kompleks štetno utječe na veze s drugim ljudima, osim ako ga ne postanete svesni.
- Hvalisanje
Imam suseda koji voli hvaliti svoj posao, svoje promocije, svu imovinu koju poseduje, te svoju zaradu. Nemojte mešati kada je neko ponosan na sebe i svoja postignuća s običnom sebičnom arogancijom.
Slavljenje svojih uspeha je lepo i zdravo, ali preterivanje ukazuje na duboku nesigurnost i nedostatak samopoštovanja. To uistinu odbija ljude.
- “Kratkovidnost”
Ne, to nije referenca na to koliko atraktivno izgledate ili ne izgledate s naočarama, već se odnosi na nesposobnost da vidite stvari iz perspektive druge osobe. “Kratkovidnost” je obično proizvod egocentričnosti, gde smo svi zabrinuti za sebe, svoje potrebe i svoje želje.
Kada ne možemo gledati na stvari iz perspektive druge osobe, stvaramo mnoge nesporazume, svađe i nemire. Nisu svi, naravno, suosećajni, ali to je veština koju je bitno razviti ako želimo postati obzirni, pažljivi ljudi.
***
Jeste li primetili i neke druge neugodne navike ili karakterne osobine zbog kojih osoba postaje nesimpatična?
Slobodno ih dodajte u nastavku, u komentarima!
Aletheia Luna
Izvor: lonerwolf
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Napisane definicije važe u društvu i okolini autora i nisu univerzalno primenjljivi na sva ljudska društva. Kultura Evrope i SAD su često puta u sitnicama dijametralno suprotne, a i sami smo svesni razlike između Balkana i ostatka Evrope. Plus je moguće ustanoviti gradaciju, recimo, samohvaljenja – u kom trenutku i kome postaje previše. U SAD kada je preko 50% razgovora ili 60%, u Japanu kada je preko 5 ili 7%? Ovakve tekstove treba predati našim sociolozima i psihoanalitičarima i tek prilagođene prosleđivati širokoj publici.