Evropska komisija pozvala je Srbiju da prevaziđe zastoje u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i da hitno prekine nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i urušavanje akademskih sloboda.

U danas usvojenom godišnjem izveštaju, Komisija je ocenila da je polarizacija u srpskom društvu produbljena a reforme usporene.

U izveštaju se navodi da će ukupni tempo pregovora Srbije sa EU i dalje zavisiti od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Srbije sa Kosovom, kao i da ranija preporuka da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ostaje važeća.

U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo, navela je EK.

To je, ocenjuje se, dovelo do sve težeg okruženja u kojem je retorika koja deli izazvala ozbiljno urušavanje poverenja među akterima, što zauzvrat utiče na proces pristupanja.

Komisija je ocenila da su reforme u Srbiji značajno usporile. Iako se priznaju određeni nedavni pomaci, kao što su ponovo pokretanje postupka izbora novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i napredak u zakonodavnom procesu donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji sada treba dovršiti i sprovesti, kao i nedavno povećano usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koje treba nastaviti – potrebno je učiniti mnogo više, ukazuje se u izveštaju.

EK ukazuje da vlada Srbije i dalje ističe članstvo u EU kao svoj strateški cilj i dodaje da je postavljen i novi, ambiciozniji cilj – kraj 2026. godine za ispunjenje tehničkih kriterijuma za članstvo.

Postizanje ciljeva Srbije u pregovorima o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup uključivanja čitavog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim relevantnim institucijama.

Ukazuje se da je anti-EU narativ prisutan ne samo u srpskim medijima, već se koristi i od strane političkih funkcionera, uključujući najviše nivoe vlasti. Kao prioritet, srpske vlasti i dalje treba da preuzmu mnogo veću odgovornost za proaktivnu i objektivniju komunikaciju o procesu pristupanja Srbije EU i o EU, kao i za suzbijanje dezinformacija i manipulacije informacijama.

Kada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova od čijeg napretka zavisi i ukupan napredak Srbije u procesu pristupanja, navodi se da je u proteklih godinu dana nastavljen, uz ocenu da su unutrašnji politički problemi sa obe strane otežali odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegovog aneksa o implementaciji, a time i napredak u normalizaciji odnosa.

U oblasti slobode izražavanja Srbija beleži određeni nivo pripremljenosti ali je u prethodnih godinu dana zabeležila nazadovanje pošto je okruženje za novinare i druge medijske profesionalce ozbiljno pogoršano.

Ističe se da izjave visokih zvaničnika koje se ponavljaju imaju zastrašujuči efekat na slobodu izražavanja, da SLAPP tužbe sve više ometaju rad istraživačkih medija, da se medijski zakoni iz 2023. nedosledno primenjuju i da medijski regulator REM nije izvršio svoj mandat, da je politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući uređivačku politiku, razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Komisija je ocenila da su njene prošlogodišnje preporuke limitirano sprovedene, tako da ostaju na snazi.

U narednoj godini, kako se navodi, Srbija posebno treba da sprovede nove medijske zakone poštujući „njihovo slovo i duh“, uključujući nezavisnost medijskog regulatora, i izmeni zakone kako bi se uskladila sa Evropskim aktom o slobodi medija i evropskim standardima.

Takođe Srbija treba da pojača zaštitu i bezbednost novinara, zaustavi verbalne napade visokih zvaničnika na novinare i brzo reaguje na pretnje i slučajeve napade na novinare, kao i da obezbedi transparentno i pravedno sufinansiranje medijskih sadržaja koji su u javnom interesu.

Kod spoljnih odnosa Srbija je umereno pripremljena za članstvo u EU ali u prethodnih godinu dana nije načinila napredak na tom planu i sada treba da sprovede ranije preporuke koje su samo ograničeno sprovedene.

U oblasti spoljne i bezbednosne politike Srbija je napravila ograničeni napredak. Ističe se da neke akcije i saopštenja Srbije, iako se zemlja uskladila sa više odluka EU, uključujući neke oko sankcija ruskim građanima i saopštenja u kojima se akcije Rusije osuđuju, i dalje idu protiv ključnih spoljnopolitičkih pozicija EU, posebno oko Ruske Federacije.

Navodi se da kontakti na visokom nivou i česti bilateralni kontakti sa Rusijom intenzivirani, u kombinaciji sa anti-zapadnim narativima koji se ponavljaju, dalje dovode u pitanje strateški pravac Srbije.

Za narednih godinu dana preporučuje se unapređenje usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uz izbegavanje akcija i saopštenja protiv spoljnopolitičkih pozicija EU, ulaganje napora u borbi protiv stranih manipulacija informacijama i dezinformacija i preduzimanje mera za sprečavanje korišćenja teritorije Srbije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za izbegavanje restriktirvnih mera EU.
U delu izveštaja o osnovama procesa pristupanja navodi se da su potrebna opipiljiva poboljšanja i dalje reforme u sprovođenju izbora, kao i da je ključno da se u punoj meri sprovedu zaostale preporuke OSCE/ODIHR i tela Saveta Evrope u transprentnom i inkluzivnom procesu i mnogo pre novih izbora.

Dalje se ocenjuje da efikasnost i nadzorna funkcija parlamenta ostaju otežane zbog retkih sednica i nedostatka istinske političke debate, da je uključenost javnosti u zakonodavni proces veoma ograničena i da su debate i dalje obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.

Kada je reč o organizacijama civilnog društva, Komisija navodi da one u Srbiji rade u izuzetno teškom okruženju i ukazuje na verbalne napade i kampanje klevetanja protiv njih, uključujući od strane viokih zvaničnika. Ukazuje se i na korišćenje špijunskih softvera, SLAPP tužbe, proterivanje predstavnika stranih organizacija civilnog društva, pretraživanje prostorija oragnizacija od strane policije.

U oblasti reforme javne uprave ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena za članstvo u EU ali da tokom izveštajnog perioda nije načinila nikakav napredak odnosno da su preporuke iz prošle godine neispunjene i da ostaju validne.

Srbija, navodi se u izveštaju, nije ostvarila nikakav napredak u oblasti pravosuđa i osnovnih prava a u toj oblasti je u izvesnoj meri pripremljena za članstvo.

Kod funkcionisanja pravosuđa Srbija nije napravila nikakav napredak, u borbi protiv korupcije zabeležila je ograničeni napredak dok kod osnovnih prava ostaju neispunjene prošlogodišnje preporuke.

Posebno, Srbija treba da obezbedi da ljudi ostvare svoje pravo na slobodu okupljanja i jača resurse institucija za ljudska prava, usvoji i alocira dovoljna sredstva za sprovođenje strategija i akcija na planu borbe protiv nasilja nad ženama, deinstitucionalizacije, antidiskriminacije i usvoji akcioni plan o nacionalnim manjinama, kao i da pokaže stvarna unapređenja na tom planu.

U oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti Srbija je načinila ograničeni napredak a preporuke iz prošle godine samo su delom sprovedene.

Ograničeni napredak beleži se i kod borbe protiv organizovanog kriminala ali prethodne preporuke nisu sprovedene i ostaju na snazi.

U oblasti ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU Srbija beleži dobar nivo pripremljenosti i ostvarila je ograničeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.

Evropska komisija je danas usvojila godišnji Pakt proširenja u kojem je data sveobuhvatna procena napretka zemnalja obuhvaćenih procesom proširenja u proteklih 12 meseci.

Srbija je od otvaranja pregovora o pristupanju EU u januaru 2014. otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja. To uključuje sva poglavlja iz Klastera 1 o osnovama i iz Klastera 4 o zelenoj agendi i održivoj povezanosti. Dva poglavlja su privremeno zatvorena.

Izvor: Beta