Radnja filma smeštena je dve godine nakon Prvog svetskog rata. Dine i Cone, opijeni pobedom i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, vraćaju se u oronuli Leskovac. Dine u svoj nekadašnji bioskop, a Cone na sopstvenu sahranu. Najviše im se raduje Ružica, udovica njihovog druga Koste.
Predodređeni za gubitnike, izrastaju u heroje! Cone, znanjem koje je stekao u Mančesteru, pokreće uspešnu tekstilnu fabriku, zavrti točak napretka i ponovo osvaja svoju verenicu Zorku. Dine prikazuje filmove u svom bioskopu i zauvek menja ukus mladih. Usput će „usnimiti istoriju” da buduće generacije znaju kako je to Leskovac postao Najveći Mali Grad. Zorka i Ružica, lepotom i odlučnošću boje „čaršiju“.
CONE je fasciniran novim tehnologijama i industrijom. Častan je, ponosan (nekad čak i previše), tvrdoglav, uporan, istrajan, ambiciozan. Praktičan je i racionalan. Ima smisla za posao. Ume da proceni robu i ljude. Vešt je govornik, ume da ubedi ljude u svoje ideje. On je suštinski rođen kao čovek modernih stremljenja. Engleska mu pokazuje da postoje ljudi slični njemu, njegovom načinu razmišljanja i to mu daje samopouzdanje. U Engleskoj upoznaje veštine menadžerskog posla i prepoznavanja potreba tržišta.
DINE je romantičan, zanesenjak, sanjar, poeta, umetnička duša, idealista. Pre rata je studirao. Sklon je fantaziranju, voli da čita i da citira mudre reči pesnika (pogotovu pred damama), i sam voli da piše pesme (koje takođe voli da čita). Vizionar, na umetnički način. Upadljivo se razlikuje od drugih, i mnogi ga smatraju čudakom i neozbiljnim. Dine se pravi da se ne obazire na njihovo nerazumevanje, sledi svoj put, viziju, ideju i umetnički poziv- da glumi, snima i režira filmove.
RUŽICA je tiha, povučena, istrajna, od kako je ostala bez muža u ratu, radi muške poslove, brine se o svoja dva deteta. Stidljivog je osmeha i sanjarskog pogleda. Voli da posmatra ljude i dešavanja i da analizira, u sebi. Uzdržana. Nenametljiva i pomalo rezervisana. Može dosta da podnese. Od malena je zaljubljena u Coneta, dečaka iz svog komšiluka, ali mu to nikada nije priznala. Kako Cone nije pokazivao zainteresovanost za nju, njoj je mladost prolazila, a Conetov drug Kosta je zaprosio, Ružica se udala za njega i rodila mu dvoje dece.
Inspirisana stvarnim događajima, ovo je romantična, duhovita i nostalgična priča u kojoj Cone postaje nada i nosilac promene u Leskovcu, jer shvata da je neko mesto veliko, onoliko koliko su veliki ljudi koji žive u njemu.
“Film prikazuje specifičan duh i šarm ljudi toga kraja koji se do sada retko pojavljivao u našoj kinematografiji. Kao autoru, izazov mi je da radim na ovom filmu, jer je zadatak da se udahne život priči koja je puna vedrine, u formi ljubavne balade, sa glavnim junacima čiji unutrašnji tokovi, dileme i problemi su ljudski, univerzalni sa velikim prostorom za identifikaciju gledaoca”, ističe reditelj Petar Ristovski.
PROČITAJTE VIŠE:
Boba Mićalović, Andrija Kuzmanović i Viktor Savić u kostimima na prvom setu filma o starom Leskovcu
Glavni glumci filma o Srpskom Mančesteru vam čestitaju Novu godinu
Film bi trebalo da krene da se snima u martu na nekoliko lokacija u Beogradu, Leskovcu i Barandi.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Sve OK, samo vas molim da smislite drugo ime za film, ponižavajuće je, nismo (bar ne zvanično) kolonija VB.
Hvala unapred
Свиђа ми се, прича.Рецимо да наслов филма буде:Прича о Малом Манчестеру:Лесковцу, из Златног Доба града, пример за наслов, или неки краћи наслов у две три речи:Троје из златног доба!?
Славујево доба, је најадекватнији наслов, кад би кумовали.Јер ту је и певач из Славујев биоскоп и то златно доба стари Лесковчани поистовећују са штошта,ал’ понајвише са прохујалим златним добом српског Манчестера какав је био Лесковац.
A ova nazovi glumica Sloboda sad je Leskovcanka, da kad treba da se glumi i uzmu pare, a ovako kad je pitaju ona je beogradjanka. Nikad joj ne bih dala glavnu ulogu. Loša glumica.
Milos, a nebi dala? Sigurno si ‘transica’ ili tako nesto!
A Sloboda je rodjena Leskovcanka koja se nikada toga nije stidela ! Zivi 20 godina u Beogradu i naravno da je Beogradjanka! A sto se tiče glume tu su priznati filmski kritičari da kazu kakva je glumica. Neko ko sa Kusturicom i Monikom snimi film verovatno vredi nesto.!
Radujem se novom filmu o predratnom Leskovcu gde ce glumiti svetski poznata Leskovcanka Boba Mićalović
Kao naslednici porodice Baljozovic, voleli bi da se pomene trud i rad 17 vuno-vlacara iz tog perioda nase porodice, jer i dan danas postoje porodice koje nose nas nadimak, jer su radili u nasim radnjama!!? Vec duzi niz godina pokusavamo da dopremo do usiju vlasti, ali ne… Mi neznamo sta je sa nasim imenom bilo, da nas niko ne vidi u izgradnji istog „Mancestera“, jer je nasa glavna radnja, kao i kuca bila na mestu Elu-centra, kao i decijeg obdanista kod Garetove palate, tacnije iza nje sve do semafora u 28 MART… KAKO JE MOGUCE, da niko ne vidi u arhivi grada da pored porodice Kostic, Zike kazandzije, kao i drugih jakih imena starih Leskovcana, nama bude uskraceno ime porodice, koja je sa svima kumovala i dala svoj doprinos u izgradnji istog malog Mancestera!!!? Cudno zar ne???
Slazem se jer Dragi „Slavuj“ je od prvih ako ne i prvi pionir bioskopa u Leskovcu a i Srbiji.Ja sam odrastao i igrao se u blizini njegove kuce i njegov tavan je bio pun tadasnjih nemih filmova….ma to je dugacka prica.Poslednji „Slavujci“ jos uvek zive na tom mestu….