Jedan dan na setu filma “Bilo jednom u Srbiji”

Film o vremenima kad se vrednovala tuđa muka i cenilo poštenje

Radnja filma smeštena je dve godine nakon Prvog svetskog rata. Dine i Cone, opijeni pobedom i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, vraćaju se u oronuli Leskovac. Dine u svoj nekadašnji bioskop, a Cone na sopstvenu sahranu…

Nakon desetak minuta pešačenja prašnjavim putem na upeklom suncu ispod Rudarske crkve zatičete jednu od najlepših žena srpske kinematografije, koju ste viđali ruku pod ruku sa Monikom Beluči na crvenom tepihu u Veneciji, kako u kaljačama i rastrgnute košulje na 30 stepeni pored zapurnjalog kazana briše oznojeno čelo i dugačkom drvenom varjačom vešto miksa ljubičastu boju za tkaninu koja je tek izašla sa razboja. Sloboda Mićalović nas pred kamerama, na imanju koje je nekada pripadalo majci leskovačkog industrijalca Božidara Đorđevića Kukara, otetog posle Drugog svetskog rata i vraćenog u postupku restitucije a danas u vlasništvu Leskovčanke Nataše Nikolić Marjanović, vraća u zlatne godine Leskovca, dve godine nakon Prvog svetskog rata, kada Leskovac korača prema „zlatnom dobu“.

Sedamdesetak ljudi iz filmske ekipe, što glumaca, statista, kamermana, šminkera, pod budnom rediteljskom palicom Petra Ristovskog, razmilili su se po ovom imanju kako bi snimili film pod radnim nazivom “Bilo jednom u Srbiji” ne bi li buduće generacije znale kako je to Leskovac postao najveći mali grad. U nejgovu realizaciju (na koju se čekalo godinama)  uloženi su milioni dinara gradskog, republičkog, ali i novca sponzora. Najplaćenija srpska glumica ne želi da priča o svom honoraru, ali ne krije zadovoljstvo što se vratila u Leskovac.

Boba je prepuna emocija na setu jer snima na mestima na kojima je odrastala

“Ovde sam provela 17 godina svog života. Ni crveni tepih, ni Venecija, nemaju tu težinu ukoliko ti pre toga ne zagaziš u prašinu i blato. A ovo je moje blato (smeh). Nakon što sam otišla na fakultet vraćala sam se u Leskovac samo leti. A danas, kada snimam ovde ovaj film, emocije izviru iz mene. Vezuju me neka prelepa osećanja i sećanja na bezbrižno detinjstvo sa divnim ljudima koji su danas veoma uspešni. Meni će celo ovo snimanje biti veoma uzbudljivo jer ćemo raditi na lokacijama gde sam ja odrastala. Na primer, u crkvi u  Vučju, gde smo i ja i moje sestre krštene, na Dev kazanu gde smo provodili vikende sa porodicom, pa i ovde u podnožju Rudarske crkve. Uzbudljivo mi je sve i pomalo tužno… Ali čim te nešto dira, znači da je to dobro”, otvara dušu u pauzi snimanja za juGmediu ova popularna glumica.

Današnji kadrovi snimani na imanju Nataše Nikolić Marjanović u blizini Rudarske crkve

Dok sa njom razmenjujemo sećanja o bezbrižnom detinjstvu na vrelom leskovačkom asfaltu glumac Viktor Savić, kome je poverena glavna muška rola, vredno se priprema za snimanje sledeće scene, sa velikom verom da mu je poverena uloga života.

“Ovo će biti divan film. Film o vremenu kada se vrednovala tuđa muka, kada su se pomerale granice, kada su ljudima, nakon svih stradanja koje su preživeli, u teškim vremenima bili potrebni vera i nada. Sve nam je to potrebno i danas. Ceo vek kasnije. Danas nismo u Prvom svetskom ratu, ali vodimo rat sa koronom, znamo šta se dešava u Crnoj Gori, znamo šta nam se dešava sa Kosovom… I nanovo sazrevamo. Kao Leskovčani tada”, pokušava da nam radeći za razbojem starim sto godina objasni suštinu filma i svoje uoge.

This slideshow requires JavaScript.

A na setu sve autentično. Od zidova pod kojim su smeštene kamere, do najmanjeg rekvizita. Sveukupna scenografija oživela je taj period bogatstva, s jedne, i period siromaštva s druge strane i jedna je, kako je rečeno, najskupljih filmskih scenografija u Srbiji.

“Odmah da budem iskren, meni se to kao producentu nije mnogo isplatilo, to stvarno košta, ali je Petar Ristovski insistirao na autentičnosti i ubedio me da će film mnogo dobiti tim sekvencama. Taj razboj od pre sto godina je majstor Stanoje, kome moram da se neizmerno zahvalim, prvo ga je rastavio tamo u fabrici ‘Kosta Stamenković’ odakle smo ga uzeli, zatim te tri tone gvožđa smo dovezli na lokaciju uz pomoć skipa i kamiona gradskog ‘Komunalca’, pa ga je ponovo sastavljao i osposobio za rad. Sve ostalo je magija. Malo je filmova snimljeno sa takvim trudom oko scenografije, ali će sve to mnogo značiti da se slika o Leskovcu napravi na pravi način. Ovo o čemu mi snimamo film je bilo pre sto godina, ali ono što mi radimo će ostati da živi decenijama i neki mladi Leskovčani i oni koji dolaze posle nas će biti srećni i ponosni zbog toga”, ubeđuje nas producent filma Zvonko Šimunec, takođe rođeni Leskovčanin.

Za potrebe filma iz fabrike „Kosta Stamenković“ prebačen je razboj star 100 godina i stavljen u funkciju

Do prve klape Šimunec je čekao godinama. Prvo snimanje filma i serije, koja je trebalo da se zove “Slavujevo doba”, sa mega popularnim glumcima najavljivana je još 2015. godine, a produkcijskoj kući koja je konkurisala za snimanje filma i serije o zlatnom dobu Leskovca naknadno je odobreno još 360.000 evra za realizaciju ovog projekta. Ceo taj najavljivani film, planirali su da se snima takođe u Leskovcu, a jedan dan snimanja ovakvog “blokbastera” trebalo je da košta neverovatnih 27.000 evra. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je tada najavljivao da će najverovatnija lokacija za snimanje filma biti kompleks nekadašnje fabrike “Toma Kostić” u ovom gradu. Danas, pruža pre svega tehničku podršku.

“Jer najveći deo Leskovčana su dobri i plemeniti ljudi koji vole svoj grad i koji žele na pozitivan način da prestave svoj grad. Zato smo mi tu da im pomognemo, da nađemo ovakav prirodni ambijent poput ovog u kojem se trenutno nalazimo”, ističe prvi čovek Leskovca.

This slideshow requires JavaScript.

Radnja današnjeg filma (koji se realizuje) smeštena je, zapravo, na početak treće decenije prošlog veka kada počinje vrtoglavi uspon tekstilne industrije, iz koje se kasnije razvijaju i druge privredne grane, banke čiji su vlasnici Leskovčani, otvaraju se luksuzni hoteli i trgovine, pa Leskovac u toku samo jedne decenije od kasabe prerasta u modernu evropsku varoš i u ekonomski jak industrijski centar, zbog čega je nazvan – srpski Mančester. Glavne uloge u filmu igraju Viktor Savić, Sloboda Boba Mićalović, Teodora Ristovski, Miki Manojlović, Radovan Vujović, Nemanja Oliverić, Dragan Petrović Pele, Zoran Cvijanović i drugi glumci, koje će kroz ljubavni trougao i dešavanja oko tri glavna lika oživeti jedno vreme koje Leskovčani s ponosom nazivaju zlatnim dobom.

“Film prikazuje specifičan duh i šarm ljudi ovog kraja koji se do sada retko pojavljivao u našoj kinematografiji. Kao autoru, izazov mi je da radim na ovom filmu, jer je zadatak da se udahne život priči koja je puna vedrine, u formi ljubavne balade, sa glavnim junacima čiji unutrašnji tokovi, dileme i problemi su ljudski, univerzalni sa velikim prostorom za identifikaciju gledaoca” , objašnjava mladi reditelj Petar Ristovski.

 

“Mislim da je publici neophodno nešto što je ovako toplo, neka ljubavna priča… Nešto što će ljude da rastereti i da ih oplemeni. Nije ovo nikakva banalna komedija, nije sapunica. Ovo je jedan pravi žanrovski melodramski film kakav zaista fali našoj kinematografiji. Sigurna sam da će ljudi uživati. Gledala sam malo snimljenog materijala, i te boje, sve izgleda kao bajka. I jedva čekam da sama pogledam film kao publika, a ne da gledam sebe”, kaže mlada glumica Teodora Ristovski kojoj je poverena glavna ženska rola.

Snimanje filma će se odvijati još naredna dva meseca na lokacijama u Leskovcu, Grdelici, Vučju, Vlasotincu i još nekoliko atraktivnih lokacija u okolini Leskovca. A već na proleće naredne godine uverićemo se da li je ono u šta su nas na setu, prašini i jakom suncu, svi iz filmske ekipe sve vreme ubeđivali – da se zračak Holivuda zaista ovih dana preselio u Leskovac.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar