VRANJE –  U Vranju je na polju kulture u prethodnim mesecima urađeno mnogo više nego ranijih godina ako se uzme u obzir zatečeno stanje u gradskoj kasi od prethodne vlasti. Osim trube i folklora Vranje je postalo prepoznatljivo i po festivalu klasične muzike „Piano summer“ koji prevazilazi granice grada ali i Srbije , kaže gradska većnica za obrazovanje, kulturu, informisanje i verska pitanja Zorica Jović.

Nasleđeni problemi finansija su nešto što svakako opterećuje novu gradsku vlast, od čega nije izuzeta ni kultura. Gradu u narednom periodu predstoji izrade Strategije za kulturu kaže između ostalog Jović u intervjuu za Jugmediu.

J.M.Iako Vranje u svojoj ponudi ima veliki broj kulturnih sadržaja, koliko je zapravo kulturna norma prisutna u gradu?

„Naravno da je prisutna kulturna norma u gradu ako želimo da to posmatramo sa aspekta kulture i realnosti u kojoj živimo. Mada uvek može bolje“.

J.M. Postoji li neka Strategija razvoja kulture u Vranju?

„Strategija razvoja kulture našeg grada postoji, doduše još uvek u radnoj verziji. Treba izvršiti određene korekcije i zvanično je usvojiti. To je u planu  u narednom periodu“.

J.M. Kultura je nekako postala zavisna od ekonomskog stanja, mislite li da se takav problem na lokalu može prevazići?  Primer selekcije predstava na ovogodišnjim „Borinim danima“ izazvao je polemike.

Danas u suštini sve zavisi od  ekonomske situacije i finansijskog stanja tako da je i sa kulturom takva situacija.  Sve dok je gradski budžet u deficitu sa iznosom koji je nasleđen od prethodnika i te kako će se to stanje na lokalu odražavati i na kulturu.  Činimo sve napore da obrazovanje i kultura ne trpe tolike posledice. Što se predstava na “Borinim danima“ tiče ne bih da posebno komentarišem baš iz razloga što smo svedoci situacije i okolnosti u kojima se ova manifestacija realizuje poslednje četiri godine. Ova manifestacija je do nedavno  imala nacionalni karakter, međutim  kako smo ostali bez zgrade Pozorišta, neki ljudi su izgleda izgubili i sluha za samu manifestaciju.

J.M. Kakvim sadržajem Vranje može da se pohvali, a da prevazilazi same granice grada?

„Vranje može da se pohvali “Piano summer“ festivalom, koji se u gradu održava već dve godine. Ovaj festival ne da prevazilazi granice našeg grada već i naše zemlje ako znamo da je ove godine bilo mnogo učesnika a i gostiju iz mnogih zemalja. Tu je naravno i internacionalna radionica škole animiranog filma “Zlatni puž“ koji je posebno značajan za naš grad jer su akteri i učesnici naši najmlađi“.

 J.M. Šta Vranje osim trube može da ponudi u muzičkom smislu?

„Po trubi i folkloru smo poznati od davnina, ali već sam pomenula “Piano summer“ festival koji je ove godine trajao 18 dana, a tokom svakog koncerta je sala Doma vojske bila puna, što znači da naši sugrađani i te kako imaju sluha za klasičnu muziku. U gradu imamo nekoliko bendova rok muzike među kojima se izdvaja bend CARDINAL POINT koji svakim danom postižu sve veće uspehe“.

J.M. Koliko sredstava se iz budžeta Vranja izdvaja za  finansiranje projekata i potreba u kulturi?

Ove godinee je budžetom bilo planirano tri miliona din, na ime projekata u kulturi. Smatram da je neophodno da se taj iznos sledeće godine poveća. Budžetom su bila predviđena još oko milion i trista hiljada  din., za ostala dešavanja u kulturi, mada se kulturom u gradu bave i ustanove kulture na čijim pozicijama se izdvajaju posebna sredstva.

J.M. Da li u raspisanim projektima za kulturu postoje neki dobri predlozi ili oni održavaju status kvo?

„Naravno da ima dobrih projekata u kulturi i verujem da će sledeće godine biti još boljih“.

J.M. Dokle se stiglo sa dekontaminacijom pozorište, koliko je realno da u ovo doba naredne godine gledamo predstave u novoj zgradi?

„Završetak dekontaminacije Pozorišta očekuje se do kraja prve polovine 2017. godine. Nakon toga predstoji druga faza radova pa tek onda opremanje Pozorišta. Nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji što se finansija tiče, ali grad preduzima sve neophodne mere da se radovi na zgradi Pozorišta privedu kraju i da Vranje konačno ponovo dobije  zgradu Pozorišta. To je cilj koji  želimo da ostvarimo što pre. Namenski račun otvoren za renoviranje zgrade Pozorišta je i dalje otvoren, pa svi ljudi dobre volje mogu uplatiti sredstva na tom računu“.

J.M. Problem kulturnog turizma prisutan je u gradu, kada možemo da očekujemo rešavanje pitanja Haremluka i Hamama?

„Problem Haremluka i Hamama je prisutan od kad je nova vlast preuzela rukovodstvo grada. Preduzimaju se sve mere da se Haremluk ponovo vrati gradu jer trenutno vlasništvo nad Haremlukom ima Republička direkcija. U ovakvoj situaciji nemoguće je bilo šta uraditi dok se ne reše pravno imovinski odnosi same zgrade“.

J.M.Iako brojne manifestacije menjaju svoje organizacione odbore, one sadržajno ostaju iste, hoće li se to menjati u narednom periodu?

„Ne bih se složila sa tom konstatacijom da su sadržajno sve manifestacije iste iz godinu u godinu. Vraćamo se opet na onu ključnu problematiku a to su finansije. Mnogo toga je u prethodnim  mesecima urađeno u kulturi što ranijih godina možda nije i to sa mnogo manjim novčanim sredstvima. Sa druge strane ako se radi o manifestaciji koja se tradicionalno održava, program uvek može biti bogatiji ali samim tim je i skuplji. Ranijih godina bilo je  više bilo sponzora na nekim manifestacijama,  međutim kako je ekonomska kriza uzela maha sve se teže privrednici odlučuju da budu sponzori“.

J.M. Koji su planovi grada za narednu godinu po pitanju unapređenja razvoja kulture?

„Plan za sledeću godinu je da se malo veća pažnja posveti lokalnim autorima i  izvođačima pre svega dečijim kao i da se veća sredstva izdvoje za obnovu i održavanje spomenika kulture. O nekim većim projektima je rano govoriti, sve u svoje vreme, a imamo neke planove po tom pitanju“.

Milan Zdravković