Oni koji dobro poznaju Vranjanca Jocu Ristića, nekadašnjeg fudbalera Dinama, ne znaju sa sigurnošću da kažu da li je bio uspešniji kao fudbaler ili koordinator Škole fudbala „Prestiž“ koju je formirao pre četiri godine. Kada je osnovao školu fudbala mnogi u gradu su sumnjičavo vrteli glavom pitajući se zašto tako uspešan sportista i sportski radnik gubi vreme sa školom koja nema budućnost, jer nema stabilan izvor finansiranja.

Joca ih je, međutim, vrlo brzo demantovao okupivši oko sebe talentovane male fudbalere koji su na fudbalskom terenu u fer i korektnoj borbi bacali na kolena svoje vršnjake ne samo iz poznatih srpskih klubova već i onih koji su dolazili iz Bugarske i Severne Makedonije.

Ovakvi uspesi doprineli su da „Prestiž“ postane najpoznatija škola fudbla u regionu, a za koju su se prosto otimali dečaci talentovani za fudbal.

„Gde god bi se pojavili oni su na dostojan način predstavljali sebe i svoj grad. Osvajali su brojne medalje na mini i maksi ligama. Naše dečake vrlo brzo su zapazili i treneri naših najpoznatijih srpskih klubova tako da su neki od njih i pojačali njihove redove. Verujem da će svoje mesto u najboljim fudbalskim timovima naći i neki od 140 naših polaznika uzrasta od 6 do 14 godina.“, kaže ponosno Joca.

Odškolovao mnogo talentovanih fudbalera

Na meti trenera najboljih srpskih klubova bili su i fudbaleri koje je on trenirao dak je vodio Omladinsku fudbalsku školu Dinama. Za šest godina koliko je bio na čelu ove škole odškolovao je toliko dobrih fudbalera da su oni takmičeći se u Prvoj ligi regiona istočne Srbije uvek bili u vrhu tabele.Igrački su bili pogotovo moćni na domaćem terenu gde su pokoravali fudbalere superligaških klubova poput Napretka, Jagodine, Radničkog…

Radeći sa mladim fudbalerima Joca je u proteklih deset godina organizovao preko i 120 humnitarnih akcija za bolesnu decu, siromašne ljude, poplavljena područja, dečjie klinike…

„Gotovo da nema seoske kuće u okolini Vranja kojoj je bila potrebna pomoć, a gde nismo odneli pomoć u hrani i garderobi. Pomagali smo i NURDOR-u NORBS-u, Dečjoj klinici „Zvončica“ u vidu pribora za ličnu higijenu, igračke, školski pribor… Na taj način našu decu učimo ne samo da budu dobri fudbaleri već i dobri, humani ljudi.“, kaže Joca.

Ovaj čovek koji je zavidnu fudbalsku karijeru napravio u Dinamu i igrao punih pet godina za fudbalski klub Vrabas koji se takmičio u Drugoj ligi i koji je u seniorskoj konkurenciji za ova dva kluba odigrao preko šesto utakmica je po okončanju igračke karijere organizovao i preko100 revijalnih utakmica veterana i 9 memorijalnih turnira.

Fudbalu dao celog sebe  

Sve što je Joca postigao uživotu ostvario je zahvaljujući fudbalu kome je posvetio celog sebe.Od sporta nije odustao čak i onda kada se pri jednom treningu u Sportskoj hali na njega obrušio potporni zid prignječivši mu nogu. Posle četiri meseca intenzivne borbe i četiri parcijalnih amputacija izgubio je 70 % stopala. Uprkos svemu što ga je snašlo on je u bolničkom krevetu danima smišljao kako da se vrati na sportski teren. Sve to mu je pomoglo da lakše prebrodi fizičku bol koja je na momente bila nepodnošljiva.

„Bio sam svestan da bol može da traje minut, sat, dan ili godinu, ali i da će na kraju prestati i da će nešto drugo mnogo lepše zauzeti njegovo mesto. Želeo sam da to ponovo bude fudbal i to me je mentalno toliko ojačalo da su i moje rane počele brže da zarastaju.“, priča Joca.

Po izlasku iz bolnice on se odmah vratio na fudbalski teren gde je nastavio da obavlja odgovornu funkciju trenera u Dinamu gde trenirao petliće i pionire ovog tima, a nešto kasnije i postao asistent u stručnom štabu ovog kluba.

Za svoj predan rad u fudbalu, ali i na polju humanosti dobijao je mnoga priznanja. Tako je 2014. godine proglašen za najboljeg radnika u javnom sektoru, a 2020. za najboljeg sportskog radnika grada Vranja. Nikada nije bio politički aktivan i od prvog dana je svoju fudbalsku karijeru gradio isključivo na fudbalskom terenu. Joca i danas smatra da ima mnogo toga još da da fudbalu. Iskreno se nadamo da će mu život pružiti takvu priliku.