Ovaj klub na periferiji Leskovca, osnovan još 1946. godine bio je i ostao klub sloge, rasadnik kadrova, druga kuća svojim igračima, klub koji dostojanstveno prihvata i pobede i poraze, jednostavno, klub sa velikim srcem, tradicija koja se prenosi s generacije na generaciju.

„Na samom početku je bilo drugačije ime, ali je brzo promenjeno u Sloga. Neko pametan je primetio – slogu“, komentariše jedan od naših trojice sagovornika već pri ulasku na teren.

Dan kada smo posetili ovaj klub o kome se u Leskovcu uvek priča sa uvažavanjem i koji ima najverniju publiku, treniralo se sa seniorima, ali i sa najmlađim, ciciban fudbalerima, za koje nismo imali dozvolu za slikanje i snimanje.

Na stadionu ni jedno parče papira, ni jedan otpadak, zelen kao trava oko potoka uprkos nevremenu koje je nekoliko dana ranije i ovde protutnjalo.

„Osećam se kao voljeni član jedne velike porodice“, kaže mlađi senior u prolazu, dok stojeći pričamo o slozi u klubu.

Ovde nikda nije bilo ekscesa, tuča, ljubomore, dranja…

„Svi u timu funkcionišu kao jedan, a igrači budu malo nervozniji kada izgube pa ih isproviciraju, što je svuda normalno“, prča za Jugmediu jedini trener starije selekcije i šef stručnog štaba Miodrag Đorđević.

FK Sloga je prošlu sezonu u Zoni Jug (četvrta liga p.n.), završila na drugom mestu. Ona je jedini gradski klub koji igra bez gašenja, u kontinuitetu.

Bilo je ovde uspona i padova, tuge i radosti, ali se nikome nisu žalili. I to što ovaj tim ni posle 77 godina ne igra u drugi ili prvu ligu, u Srpskoj je bio nekoliko puta, razlog je što za njega nikada nije bilo novca, bar ne toliko da bi se uložilo u malo skuplje igrače. Zato ovde igraju isključivo fudbaleri iz leskovačkog kraja i iz Jablaničkog okruga.

„Od sudija do troškova putovanja, pa i do igrača, sve je više od duplo skuplje, mislimo na razliku između Zone Jug i Srpske lige. Mi nismo klub kome je isplativo da dovodimo igrače sa strane, na stan i na hranu. Nama bi se isplatila Srpska liga da naši igrači imaju snagu da iznesu borbu, ili da nam grad da još jedno dva, tri, četiri miliona dinara“, priča tim koji se okupio oko novinara iz Jugmedie.

FK Sloga je prošle godine od grada Leskovca dobila 2.350.000 dinara i to je druga po visini suma za fudbalske klubove.

Pre nego što će se pre nekoliko godina promenilo rukovodstvo, klub je bio u jednoj od svojih lošijih faza. A u kakvom je stanju zatečen u smislu igrača, dugovanja i samog terena, pogledajte na video na kraju teksta.

Ne osećali se hendikep zbog toga što nikako da se izađe iz amaterizma, pitamo?

„Naš prevashodni cilj je da razvijamo mlade igrače, a da ne pričam o zadvoljstvu raditi sa nekim i oblikovati njegov talenat. I nije nam žao, zato što ovde steknu ogromno iskustvo i odu u Dubočicu ili negde na stranu. Odavde je i inače na desetine fudbalera poteklo i u drugim klubovima steklo slavu i mi smo na to ponosni. Evo primera – Dušan Savić, koji je igrao u mnogim super ligama i vratio se u Dubočicu i Lazara Ranđelovića koji je igrao u Olipijakosu, a sada u rusku Superligu. Obojica su odavde potekla. Tu je Predrag Đorđević koji se posle velikih klubova takođe vratio u Dubičicu i tako dalje“, objašnjava Miodrag Đorđević.

Škola fudbala

FK Sloga je od samih početaka poznata i šire po svojoj Školi fudbala, od cicibana, preko petlića, pionira, kadeta, a sada će imati i omladince.

U klubu ima preko 120 igrača, od toga većinu čini oni najmlađi

„Što znači da imamo sve kategorije, a raritet u istočnoj Srbiji je da sa njima trenira pet trenera svi visokoobrazovani, četiri sa završenim DIF-om i jedan sa Ekonomskim fakultetom. Zato smo mi rasadnik kadrova“, objašnjava predsednik kluba Aleksandar Đorđević, koji, čini se, onako staložen i nenametljiv, sve konce drži u svojim rukama.

Napraviti gotovog igrača od cicibana so omladinca ili seniora najteži je posao i to je, zapravo, ono što se ovde radi, a onda dođu bogatiji klubove i pokupe one u koje se najviše uložilo, ali, kao što smo rekli na početku, u FK Slogi ne žale, naprotiv.

Svi seniori uglavnom rade u nekoj od firmi, a u poslepodnevnim satima treniraju. Ove sezone gotovo da nije ni bilo pauze.

„Za to je potrebno, pre svega, mnogo znanje i velika volja. Zatim, strpljenje jer najteže je raditi sa malom decom koja nemaju koncentraciju, jer deca su to, a da ne pričam o odricanjima svih nas“, Priča Miodrag Đorđević, ali ipak dodaje da teća liga jeste cilj i da je to, možda moguće sa još dva bolja igrača.

Za fudbalera Aleksandra Ilića Šacija kažu da je najbolji. On je vezni igrač i kapiten. Kao klinac prvi put je šutnuo loptu upravo na igralištu FK Sloge, ali je kasnije otišao u Dubočicu i vratio se pre skoro osam godina.

„Nešto me je vuklo. Nigde nema ovakve sloge, ovakve porodice kao što je ovaj klub. Atmosfera je takve i kada dođe novi igrač, mi ga ne učimo pravilima, već se on sam prilagodi. Dajemo sve od sebe i ja ne krijem da mi je cilj treća liga. Mi to možemo“, priča mladi čovek koji je sa 27 godina stigao da se oženi i da ima dvoje dece.

Aleksandar Đorđević kaže da veliku pomoć pruža leskovačka lokalna samouprva sa gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem na čelu.

Porodična trdicija, objašnjava.

Inače, malo ko zna da se pre dve i po godne desilo nešto što nikada nije. Naime, plasirali su se u treću ligu pobedivši, kako ga ovde zovu, Tončev klub iz Alakinaca i plasirali se u teću ligu, bez i jedne nameštene utakmice ili kupljene, što je u fudbalu opšte poznata stvar.

Neka im se i u novoj sezoni dese više ovakvih slučajeva i eto FK Sloge u trećoj ligi.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa grada Leskovca koji je dodelio sredstva.