Kulturni centar Srbije u Parizu bio je pretesan da primi sve zainteresovane na izložbi Narodnog muzeja Leskovac „Francuzi i Moravci braća po oružju – priče iz rata 1916-1918“, koja je predstavljala državu Srbiji u inostranstvu povodom 100 godina od završetka Velikog rata.
Na izložbi i Francuzi i Srbi, mladi i malo stariji koji su u ranijim školskim čitankama učili o velikom herojstvu Srba u svetskom ratu i slavili ih. Među njima i admiral francuske vojske u penziji Anri Lakaj, predsednik Federacije starih boraca.
„Moj otac je upravo ratovao sa Srbima i pričao mi o njihovoj patnji i njihovom junaštvu. Samo je meni u glavi ostala reč divizija Morava a ne Moravci. Srećan sam što ovde mogu da vidim fotografije sa naučnim opisima, ovo su dodatna saznjana s obzirom da proučavam taj strašan rat“, pričao je admiral za Jugmediu, koji nije mogao da završi rečenicu zbog suza.
Tragove ratnih puteva svojih predaka prate i drugi Francuzi.
„Moj pradeda je učestvovao i Prvom ratu i bio u ekspediciji zbog čega me je zainteresovala ova izložba. Nisam iznenađen što je Srbija u Parizu priredila ovako reprezentativnu izložbu. Znam da smo se zajedno borili protiv istog neprijatelja“, priča Emanule Fo, čovek srednjih godina.
Srpski studenti u Parizu su takođe pomno čitali legende pored fotografija, a iz Švajcarske je doputovao u Pariz slikar Velimir Ilišević da pogleda izložbu, inače postavljenu na tri nivoa.
„Kod nas u Srbiji postoje uvek iznenađenja i ova izložba je dokaz da smo mi Srbi spremni na sve i da možemo sa mnogo toga da se uhvatimo u koštaci da možemo – sve. Samo treba mnogo toga da se promeni, da uhvatimo ritam. Ovako, na ovaj način se rade i velike izložbe, dizajn je odličan, a posebno sam oduševljen što su opisi fotografija na dva jezika, a u isto vreme nije pretrpana i predodređena je ovom prostoru“, objašnjava srpski slikar koji živi i radi u bogatoj Švajcarskoj.
Izložbu je otvorio ispred države Srbije Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, grada koji je, pored Ministarstva kulture finansijski pomogao put delegacije muzeja do Pariza.
„Narodni muzej u Leskovcu je institucija koja ponosno nosi titulu najboljeg muzeja u Srbiji. Muzejske izložbe ove ustanove često su nagrađivane i to naš grad čini veoma ponosnim“, rekao je Cvetanović.
Čast je, kazao je, izlagati u Parizu, u Kulturnom centru Srbije.
„Izložba „Moravci i Francuzi – braća po oružju – USPOMENE I PRIČE IZ RATA – (1916-1918)“ jedan je od načina na koji se podsećamo iskrenog prijateljstva dva evropska naroda – francuskog i srpskog. Prikaz herojske prošlosti putem fotografija, sačuvanih dokumenata i trodimenzionalnih predmeta treba da bude doprinos daljem jačanju svesti o junaštvu, požrtvovanju i čovečnosti naših predaka ali i zalog vekovnog prijateljstva i dalje saradnje između Republike Francuske i Republike Srbije u vremenima koja dolaze“, rekao je između ostalog Cvetanović, koji se zahvalio leskovačkom muzeju, posebno direktorki Miri Ninošević i Veroljubu Trajkoviću, mzejskom savetniku, autorima izložbe.
„Hvala i Kulturno informativnom centru Srbije u Parizu koji je prepoznao značaj ove izložbe i pozvao nas da predstavimo koliki značaj pridajemo prijateljstvu dve zemlje iskovanom u vojničkom rovu, a u okviru obeležavanja jednog veka od završetka Prvog svetskog rata“, dodao je pre nego je proglasio izložbu otvorenom.
Pre govora, gosti su na velikom platnu odgledali kratak dokumentrni film sa istom tematikom
Mira Ninošević je svoj govor započela rečenicom: „Srbija voli Francusku“.
„Jer kada je na početku prošlog veka najveća nevolja snašla Srbe, da njihova vojska i država napuste sopstvenu teritoriju, jedinu ruku prijateljstva pružili su im Francuzi. Posle epskog prelaska preko ledom okovanih planinskih masiva Albanije, bolesne, izmučene, promrzle i gladne, na obalama Jadranskog i Jonskog mora dočekala ih je francuska ruka oslonca, da bolesne izleči, promrzle obuče, gladne nahrani i sve njih preveze do sigurne luke. Zato Srbi vole Francuze“, pojasnila je, a potom govorila o priči ispričanoj kroz fotografije, a suština je u tome da se na najplastičniji način prikazao život u predasima borbe, druženje i prijateljstvo boraca dve zemlje.
„Poruka ove izložbe je da iskrena i duboka prijateljstva, stvarana u teškim ratnim uslovama, kada je u rovu oružje kovalo bratstvo – treba da traju večno“, kazala je direktorka muzeja koji je iz malog grada napravio izložbu za ponos.
Nažalost, amabasador Srbije u Francuskoj nije udostoji svoje sugrađane i izložbu, uprkos pozivu nije našao vremena da prisustvuje njenom otvaranu, pa je poslao prvog sekretara. A na prethodnoj izložbi muzeja iz Leskovca, održanoj u galeriji Radio televizije Srbije (RTS), koja se takođe bavi Prvim ratom, ambasador Francuske u Srbiji je bio počasni gost. Kažu, sa zadovoljstvom se odazvao pozivu.
Inače, izložba „Francuzi i Moravci braća po oružju – priče iz rata 1916-1918“, je premijerno prikazana u Parizu i kada se posle 15.decembra vrati iz Kulturnog centra Srbije prvi koji će je videti u domovini biće upravo Leskovčani.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Napisao bih nesto ali necete objaviti.
Hvala svima koji su priredili ovu velelepnu izlozbu.Osecam se ponosnim sto sam potomak VELIKIM SRPSKIM JUNACIMA.I da ne bih ,,provocirao,,pojedince svojim pisanjem citiracu samo nemackog Cara Viljema Drugog:,,62.000 SRPSKIH vojnika odlucilo je o ishodu rata.Sramota,,
Hajde, bre, ne alakj više ko mudžahedin.
Postovani,zelim da te obavestim da su na danasnji dan pre 100 god.srpski JUNACI,HEROJI,Velikani…krenuli hrabro u proboj ,,Solunskog fronta,,i oslobodili svoju OTADZBINU.Ovaj trat i ovaj proboj su najsvetliji dogadjaji srpske istorije.Neka im je vecna SLAVA i velika zahvalnost za sve sto su ucinili za SRBIJU.
A pre toga bilo je nešto što se oduvek zvalo KAPITULACIJA! Izdajnička vlada, profiteri i kraljevska izdajnička porodica poveli jadne namučene seljake ispranog mozga i zbrisali preko grane. Ostavljaju žene, decu i ostarele roditelje na milost i nemilost neprijatelju! Svest tadašnjeg srpskog seljaka na nivou je današnjeg prosečnog Srbina. Vožd najbolje zna šta je za nas dobro.
Ti si jako interesentan nesreċan čovek. Da sam pisac, ti bi bio antijunak moje buduće knjige. Antijunak koji nikog neće voleti, neće imati nijednog prijatelja, biće u zavadi sa celom familijom, sa svim komšijama, svim ljudima sa kojima dolazi u dodir, pa čak i sa radnicom u pekari u kojoj kupuje burek.
A ipak svakog jutra ustaje, ide na posao, misli o sebi najbolje, o drugima najgore, čuva svoje zdravlje i želi da živi, da živi sto, stopedeset godina, svađajući se i dalje sa svima, pa možda i sa unukom one iste radnice u pekari…
Pohvalno ċe govoriti i pisati jedino o ljudima koji odavno nisu među nama.
Ova glava nije za dvije, veċ za 4 noge.
Komentar se odnosi na Ĉuuujteee Srbiiii.
,,Junaci,tacno u 15 h.neprijatelja treba razbiti vasim silnim jurusem,razneti vasim bombama i bajonetima.Obraz Beograda,nase prestonice,ima da bude svetao.Vojnivci Junaci Vrhovna komanda izbrisala je nas puk iz brojnog stanja,nas puk je zrtvovan za cast Beograda i Otadzbine..Vi nemate dakle da se brinete za zivot vas,on vise ne postoji.Zato napred u slavu,Za kralja i Otadzbinu.,,Ovo je govor majora Gavrilivica vojnicima koji su branili Beograd 1915g. General Lepardije,priliko urucenja odlikovanja Momcilu Gavricu sledece,,Steta sto niste bili francusku vojnik,imali bi ste spomeni na Jelisejskim poljima,,I majir Gavrilovic i Momcilo Gavric nisu vise medju nama.Ali su nam zadali lekciju zivota,koju nikako da naucimo.
Dokaz da se Leskovac i kulturno razvija i ide napred, ponosna sam na moj grad i nasu istoriju.
Idem drumom i lutam bezvoljno. Tražim Evu. Ivanka, znaš li gde se denula? Pomozi mi.
Evo, mori, bezdušnico, javi se na čoveka. Ne se krij pod 100 nadimci.
Ko to Zanesenjaku ne da mira, za kim njegovo srce žudi
ko to njega iz sna budi, ti, samo ti
Ni veceg grada ni manje ljudi.Izlozba nije zainteresovala Srbe u Francuskoj jer su muzeji pogotovu muzej Armije prepuni francusko-srpskog prijateljstva iz I sv.rata.Svaka cast na zalaganju radnicima leskovackog muzeja ali nema nikakvog efekta.Mogli su da preslikaju postavku iz francuskog muzeja da se trose bezveze…
Zaista velika cast za grad Leskovac i Narodni muzej nije mala stvar prirediti izlozbu u Parizu gradu poznatom po kulturi svuda u svetu. Svaka cast.
Velika je privilegija i čast ukazana Narodnom muzeju u Leskovcu kao i samom gradu. Odlična prilika za promociju grada i naše istorije.
Moramo se sloziti da leskovacki muzej radi izuzetno dobro.
Takodje se moramo sloziti da je veoma tesko organizovati izlozbu u ovakvo velikom i udaljenom gradu.
Kultura je kultura i ne mora da ima uvek publicitet kao neki miting, dovoljno je da ima vrednost, odnostno kvalitet, a ova postavka je i te kako ima.
Pominješ mitinga? Profesionalna deformacija? Ne brini se. Kako vreme prolazi, partije na vlasti se menjaju… svaka naredna tranzicija će biti lakša. Samo strpljivo.
Jos da je ovo samo istina da smo braca.dve istorijski dokazane cinjenice iz postovanje prema redakciji necu da lepim linkove.
Prva oruzje koju su nam poslali francuzi srpska vojska nije mogla da koristi pa je morala municija za mitraljez da se preradjuje,za topove isto da pojasnim:Poslali su mitraljeze koji su se vise kvarili.Drugo da nije bili rusa i kralja nikada nasi junaci ne bi presli krf jer je ruski car rekao da ce izaci iz rata ako brodovi francuske mornarice ne stignu.Zalosno sve su nam francuzi prodavali a rusi besplatno dovozili.Ovo je ukratko ko zeli vise evo par linkova
https://srbin.info/2017/11/14/prvi-svetski-rat-paralaza-o-francuskoj-pomoci-srbiji/
https://www.youtube.com/watch?v=j9pOOD0yKtw
Ko zeli neka progugla ovo je samo pisano ukratko i na brzinu.Istorijski dokazanao rusija je za vreme kralja mnogo vise pomogla Srbiji nego svi ostali saveznici.Da ne pricamo o drugom svetskom ratu i ruskim pilotima u nisu
Ko su „moravci“?
..ili jos bolje pituvaj si babata ona je izgooglala na moravcite.
Brate, svaka čast za komentar! Neznanje i podanički mentalitet su najpogubnije mane srpskog naroda a mi to neznanje i nepismenost treba danas u 2018 godini da slavimo. Slava našim precima, al moramo sa se menjamo, jer život i porod su iznad svega.
..da se menjamo.Tacno je da nas neznanje ,,ubi,,Ne znamo ko smo,odakle smo posli i sto je najgore gde idemo.Nismo toliko nepismeni koliko su nas ucili kako njima odgovara.Evo,pricamo o ovom prokletom ratu.Neki su posle njega sa Slovencima i Hrvatima napravili svoju drzavu od onih koji su bili na strani Austrougara.Ta drzava se zvala,,drzava Slovenaca,Hrvata i Srba,,Trajala je vrlo kratko,nesto preko trideset dana,kada su se spojili sa Srbijom.Da bi sebe ,,oprali,,od ucesca u ratu oni su nam pisali istoriju,postajali visoki drzavnici i oficiri.To se isto desava i posle 45 god.Tad je ubijeno oko 68.000 vidjenijih Srba.Strah je bio mehanizam vladavine.I taj strah i dalje traje.Mozete me smatrati nepismenim,konzervativnim,nacionalistom…kako god,ono sto nama treba je ravnopravnost sa NEKIM drugima.Oni ne daju i zato se tesko i menjamo.A kako kazes ,trebamo se menjati.Pa ajd za pocetak da sami gospodarimo sa svojom sudbinom.Ajd,jednom da ne budemo samo,,glasacka masina,,Ima ovde pameti mnogo vise nego sto se misli.Treba nam samo hrabrost.
Ovde, na Jugmediji, je sve više monumentalno retardiranih…
Bratko, „moravac“ ti je isto ko „slavonac“, “ ličanin“… Mož da bidne sve, al mož i ništa.