Želeli smo da pokažemo da kolektivno u našem francusko-srpskom odnosu sećanje ne živi samo u okviru globalne istorije, nego živi i u gradovima, u našim kućama i našim srcima, koje se prenosi s generacije na generaciju.

Ovako je sinoć direktor Francuskog instituta u Srbiji Žan Batist Kizen predstavio izložbu “Naša istorija, naša sećanja” na njenom otvaranju u Narodnom muzeju Leskovac. Izložba istorijskim faktima, fotografijama i sećanjima potomaka srpskih ratnika o prijateljstvu sa francuskim vojnicima tokom proboja Solunskog fronta, i zajedničkog oslobađanja jugoistoka Srbije, govori zapravo o jednom velikom drugarstvu iskovanom u burnim vremenima.

Izložba je u Leskovac stigla posle Pirota i Prokuplja, a realizovana je u spomen 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, uz pomoć francuske Fondacije za obeležavanje ovog značajnog datuma i “Šnajder elektrika”.

„Volimo Francusku kao što je ona nas volela“, piše na spomeniku u Beogradu

„Izložba s jedne strane prikazuje globalanu zajedničku istroriju, istoriju oslobađanja pojedinih gradova u Srbiji i treći deo su sećanja i svedočanstva o tom francusko-srpskom prijateljstvu, ono što se prenosi kroz porodicu s generacije na generaciju. Izložba predstavlja naš dug prema našim precima. Želimo da pokažemo koliko je sećanje važno da bismo zajedno gradili bolju budućnost”, kazao je Kizen, podsećajući na spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Direktorka muzeja u Leskovcu Mira Ninošević podsetila je da je u tom Velikom ratu Francuska pružila srpskim vojnicima svu potrebnu pomoć i da su se ratnici s obe strane posebno zbližili tokom ratnih operacija za oslobođenje Srbije 1918.godine

“Izložba „Naša istorija, naša sećanja“ jedan je od boljih načina da se prisetimo prijateljstva ta dva evropska naroda – farncuskog i srpskog. Izložba je mali doprinos daljem jačanju svesti o junaštvu, požrtvovanosti i čovečnosti naših predaka, Srba i Francuza, ali i zalog dalje saradnje između Republike Francuske i Republike Srbije u vremenima koja dolaze“, naglasila je Ninoševićeva.

Među svedocima je i Đorđe Mamula, predak Sretena Dinića, koji je dao doprinos razvoju muzeologije u Leskovcu

Na otvranju izložbe govorila je i savetnica na projektu dr Aleksandra Milić, arhitekta konzervataor, koja je ocenila da su kooautori izložbe zapravo potomci srpskih ratnika jer su rado ustupili svoja sećanja tokom ratovanja i sećanja potomaka francuskih đaka.

„Neki su se zaljubili u fancuske bolničarke, oženili ih i doveli u Srbiju, neki su doneli tabakere iz Francuske koje se kao porodične nasleđe čuva. Meni je bila čast da 100 godina kasnije i sama budem stipendista francuske vlade i svoj doktorat završim u Francuskoj. I ja sam iz Francuske donela neke tabakere, neka nova poznanstva, neka nova prijateljstva”, kazala je Milićeva.

Izložbu je otvorila zamenica gradonačelnika Leskovca Jasmina Ranđelović, podsećajući takođe na herojstvo naših predaka koji su se borili za svoju otadžbinu i svoja ognjišta.

“Epopeju leskovačkih boraca ujedinjenih u Moravsku divizuju koji su uzvojevali istorijsku pobedu, danas promovišemo kroz muzejske izložbe u Leskovcu, Beogradu, Vranju i Parizu, odajući im značajna priznanja, a večeras otvaramo izložbu Francuskog instituta u Leskovcu, da ne zaboravimo pretke, da ne zaboravimo prošlost, hrabrost kojom su naši vojnici hodali napred”, kazala je, između ostalog, Ranđelovićeva, zahvalivši se Francuzima što su i Leskovac uvrstili u gradove u kojima izložba gostuje, ali i ovdašnjem muzeju koji je pomagao da se realuzuje francuska izložba.