Siromašna domaćinstva u Srbiji već sada trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je na godišnjem nivou rast svih cena u novembru 2021. bio 7,5 odsto, izjavio je profesor emeritus Ekonomskog fakulteta u Beogradu i predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

„Ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju, jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, odnosno proizvodi na koje siromašnji građani troše najveći deo svog dohotka“, kazao je Petrović za današnji broj lista „Nova“.

On je istakao da se socijalni problemi ne mogu rešiti tako što se privredi naredi da ne povećava cene, i dodao da iza rasta cena osnovnih proizvoda ne stoji namera proizvođača da ostvare ekstraprofit, već poskupljenje inputa.

„Nestašica verovatno neće biti ukoliko zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana. U tako kratkom roku proizvođačima bi trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu, čak i po cenu eventualnih gubitaka. Međutim, ukoliko se ova mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isklučeno da će doći do nestašica“, kazao je Petrović.

Dodao je da inflacija smanjuje realni dohodak stanovnika i da će verovatno imati uticaja na određeno usporavanje privredne aktivnosti.

Prema njegovim rečima za razliku od 2021. kada je inflacija uglavnom došla spolja, rast cena u Srbiji 2022. u velikoj meri zavisiće od ekonomske politike koja se sprovodi u zemlji.

On je pojasnio da je dosadašnja inflacija uglavnom bila globalni fenomen, koji je izazvan rastom cena nekoliko grupa proizvoda van kontrole domaće ekonomske politike.

„Važan indikator koji pokazuje da se inflacija može vratiti pod kontrolu je to što je bazna inflacija, inflacija bez energije, hrane, alkohola i cigareta, ostala još relativno niska na nivou od tri odsto“, kazao je on.

Petrović je naveo da je neophodno, da bi rast cena bio zaustavljen tokom ove godine, da Vlada Srbije ide na što niži fiskalni deficit, da izbegava neselektivna davanja svim građanima i da vanredno ne povećava plate u javnom sektoru.

Prema njegovim rečima, iako su predviđanja nezahvalna, inflacija bi početkom ove godine mogla biti oko osam odsto, a „ukoliko Vlada Srbije i Narodna banka Srbije budu vodile odgovornu ekonomsku politiku, rast cena bi do kraja 2022. mogao da se vrati na nivo od oko tri odsto“.

Predsednik Fiskalnog saveta je istakao i neselektivnost i neopravdanost mera jednokratne novčane pomoći države građanima za ublažavanje krize izazvane pandemijom korona virusa.

„Za jednokratnu novčanu pomoć punoletnim građanima i dodatno penzionerima u 2020. i 2021. isplaćeno je već oko 1,3 milijarde evra, a za februar 2022. najavljena je jednokratna pomoć svim penzionerima od 20.000, koja će koštati budžet novih 290 miliona evra. Dakle, ukupna neselektivna davanja građanima u ove tri godine iznosiće skoro 1,6 milijardi evra“, kazao je Petrović.

Podsetio je da rekonstrukcija, izgradnja i opremanje sva četiri planirana klinička centra u Srbiji ukupno košta oko 430 miliona evra.

„Što je još gore, budžet je sve vreme u deficitu, pa novca za ova davanja zapravo nema i nije ga nikada bilo. Da bi isplatila sredstva, država je prvo morala da se zaduži, a taj dug će kasnije kroz poreze vraćati isti ti građani, naravno sa kamatom“, rekao je on.

Petrović je naveo da su takve mere loše, čak i da ima novca u budžetu.

„Njihov ekonomski efekat na ubrzanje privrednog rasta i povećanje javnih prihoda je minimalan, a ovakva neselektovna davanja podstiču ubrzanje inflacije, što je trenutno naročito opasno“, kazao je predsednik Fiskalnog saveta.