Poštovani publikume i gospodo komentarluku,

Odmah da vam na samom početku priznam da ovo moje sočinjenije nije nikakva kolumna, još manje autorski tekst,već, ako hoćete iskrenost s moje strane, najobičnije resavljenje. Iliti, kako se „naučnim“ rečnikom kaže – prostačko prepisivanje.

Zašto ovo pišem?

Zato što ovo moje pisanije koje ćete nadalje čitati nisu plodovi moga umovanja, no obična praksa proistekla iz mog dugogodišnjeg školovanja i pohađanja Resavske škole.

Sama reč „gaće“ jedna je od retkih reči u srpsko-hrvatskom jeziku koja nema jedninu, već samo množinu, ili što bi rekli lingvisti, ljudi koji se bave naukom o jeziku, to je pluralia tantum. Pa šta? Pa ništa. Samo pišem o gaćama kao svakodnevnoj temi naših novina(još jedna pluralia tantum); nepresušnoj temi naših vrhunski školovanih novinara, kojima za „brilijantne“ tekstove samo teme fale!

Čitam ovih dana u našoj „žutoj štampi“, tj. tabloidima da se Lauš vratio! Skoro sve novine, ne samo „žutare“, već i najstarije dnevne novine na Balkanu pa i Danas, pišu o tom „epohalnom“ dolasku Žarka Lauševića iz Amerike u Srbiju. Kao da u Srbiju dolazi Obama sa gospođom Mišel, vodeći sa sobom, bože mi oprosti, Madlen Olbrajt. Tolika frka je nastala. Dok čitam o tom „dramatičnom“ događaju – o dolasku Lauša u Srbiju, pade mi na pamet i njegova ispovedna knjiga , zatvorskom „expontu“.

Ovo dosad je bio moj mudroseraj, a od sad pa nadalje prisećam se, ne znam čijeg, davno objavljenog novinarskog teksta i prelazim na prepričavanje.

U ispovednoj knjizi Žarka Lauševića postoji jedan prigodan deo. Jednom mu je u ćeliji dodeljen mlađi čovek, negde od Morave. Taj mladić je gledao kako Laušević svaki dan pere zube, ujutru i uveče, pa mu kaže da u životu to nije činio jer je čuo da ako jednom u životu opereš zube, moraš to stalno da radiš. Tu se setih jednog starca kako mi se poverava: „Ja si od vojsku do sg još nesm celu snagu omil.“

Od vojske se nije okupao. Pedeset godina!

Vladimir Karić 1888. god. piše u preglednoj prirodopisno-etnološko-antropološkoj knjizi o tadašnjoj Srbiji da gaće nisu sastavni deo muške nošnje u okruzima na jugoistoku, od crnorečkog do vranjanskog, a žene nose gaće samo u okrugu jadarskom. Nigde više!
Danas, subota 31.5.2014., čitam u našim „žutarama“: Tanja Savić pevala bez gaća i brusa! (FOTO). Slika do slike i ima šta da vidiš! Ni gaća, ni brusa, duplo golo!

I šta sam konstatovao? After all these years i dalje gaće nisu na ceni u Srbiju.To mu bre, brajko, ispadne da ovde ko gaće nosi, a prodaje na pijaci, ili posećuje klubove, diskoteke, fensi mesta i splavove, da se oseća ko crnac na žurci Kju Kluks Klana.
Pa se nešto mislim: Gospode Bože, kako će to naši diplomirani istoričari da promene istorijsku svest ovog nebeskog i od Boga izabranog naroda koji gaće ne nosi, a piša, i uz drvo, i uz vetar, pogotovo „kako bi on mogao da nađe svoje mesto među civilizovanim narodima“.
Međutim, doći će i taj dan: KAD NA VRBI RODI GROŽĐE IL’ VASKRSNE KARAĐORĐE.

Ovo je moj mali, malecki doprinos „promenama našeg shvatanja i doživljaja tradicije i oblikovanja nacionalnog identiteta.“ If youknow what I mean…

Vjačeslav Nešić