Intoniranjem himne Srbije, a onda minutom ćitanja odata je pošta palim stradalnicima u Prvom svetskom ratu, održana je Svečana akademija povodom jubileja – 100 godina od završetka Velikog rata, sinoć u vranjskoj Gimnaziji „Bora Stanković“.

Akademiju su pripremili učenici Novak Đurić i Jakov Trajković, uz pomoć tima mladih gimnazijalaca i hora škole koji je otpevao i pesmu Tamo daleko, a učenici recitovali stihove pesme Plava grobnica.

„Obeležavanjem stogodišnjice primirja, želimo da iskažemo najdublje poštovanje stotinama hiljada stradalih ratnika i civila koji su izgubili život za mir i slobodu. Ovo je prilika da se podsetimo ne samo njihovih herojskih podviga nego i kolika je cena koju su naši preci platili da bi osvojili slobodu za sebe i svoju zemlju“, rekli su organizatori svečanosti.

Učenik drugog razreda Gimnazije Đorđe Stojanović podsetio je da je neposredni povod za Prvi svetski rat bio Sarajevski atentat koji se dogodio 28. juna 1914. godine u Sarajevu kada je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

„Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope našao se u najvećem ratu u istoriji do tada u kome je poginulo oko 10 miliona ljudi, a oko 20 miliona je ranjeno“, podsetio je Đorđe.

Srbija je po okončanju Prvog svetskog rata bila ovenčana velikom slavom, ali i velikim gubicima.

„Nakon proboja Solunskog fronta 1918. godine počela je akcija srpske vojske oslobađanja teritorija okupiranih od Bugarske, koja je 29. septembra 1918. kapitulirala. Prva srpska armija, pod komadom Petra Bojovića, krenula je ka Nišu. Vojvoda Bojović je 1. oktobra 1918. izdao zapovest divizijama da krenu u oslobađanje juga Srbije, pa je Dunavska divizija oslobodila Vranje 4. oktobra, Vladičin Han 5. oktobra, dan kasnije oslobođena je Grdelica, 7. oktobra oslobođen je i Leskovac, a Brestovac i Žitni Potok oslobođeni su 8. oktobra, dok je 12. oktobra oslobođen i Niš“, rekli su učenici vranjske Gimnazije.

Procenjuje se da je u Velikom ratu Srbija izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika i više od pola vojno sposobnih muškaraca.

„Srbija je od svih učesnika „Velikog rata“ procentualno imala najviše žrtava, a po ukupnom broju žrtava bila je odmah iza mnogo većih zemalja – Rusije, Francuske i Nemačke, tako da se od posledica ovog rata demografski nije nikada oporavila. To je razlog zbog koga se mora ovako velika godišnjica dostojno obeležavati“, zaključili su organizatori Svečane akademije.