Cena limuna u Srbiji nije bila niža u poslednjih pet godina. Kilogram košta svega 90 dinara, a razlog tome je izuzetno rodna godina u Turskoj i Grčkoj.

Prošle godine trgovci su kilogram limuna prodavali za 350 dinara. Sada je cena ovog južnog voća pet puta manja pa ga i najsiromašniji građani kupuju na veliko.

Uopšteno, kada smo upoređivali cene po leskovačkim marketima i pijaca, asortiman svog južnog voća je dosta jeftiniji od domaćih prooizvoda.

„I taj luk što kupujete i on je uvozan. Zato mu je i cena takva. Ja se ne sećam da je nekada crni luk bio skuplji od 50 dinara. Naš se skapao ove godine. To je strašno! Ni za kućne potrebe nemamo“, tvrdi nam jedna od prodavačica sa Zelene pijace u Leskovcu.

ŠTA JE RAZLOG?

Na rafovima u Srbiji sve češće se može videti žuto-narandžasti limun „mejer“.  Ova vrsta nastala je ukrštanjem limuna i mandarine. Osim po bolji, mejer se od srodnih vrsta razlikuje i po većoj sočnosti, manjoj kiselosti i tanjoj i glađoj kori

Ekonomisti tvrde da je limun jeftin isključivo zbog velike ponude u Turskoj i Grčkoj, kao i da bi trenutne niske temperature u ovim zemljama cenu limuna već krajem godine mogle da dignu u nebo.

Razlog za nisku cenu limuna u velikoj ponudi nalazi i Mihailo Nikolić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu koji radi na katedri za voćarstvo, a kaže da limun nije trenutno samo jeftin u Srbiji već i u celoj Evropi.

“Limun je prošle godine imao izuzetan rod u Turskoj i Grčkoj. Rastu i razvoju ove kulture pogodovalo je najviše toplo vreme, kao i nedostatak snega i mraza jer limun ne podnosi temperature ispod tri stepena Celzijusova. S druge strane, sada je u ovim zemljama neuobičajeno hladno zbog čega bismo krajem ove i početkom naredne godine mogli imati mnogo veće cene”, kaže Nikolić za „Blic„.

Stablo limuna inače može živeti do 500 godina, a u zatvorenom prostoru znato manje, od 50 do 60 godina. Biljka počinje da rađa obično između treće i pete godine, a jedno stablo od 20 godina može imati i do 1.000 plodova.