LESKOVAC – Zaštitno lice minulog Festivala filmske režije u Leskovcu bilo je lepo i uvek nasmejano devojče sa dubokim i slojevitim glasom. Upućeniji su znali da je to „čeljade“ –  studentkinja i glumica Dragana Mićalović (21), izdanak poznate glumačke i umetničke porodice Mićalović.

Tokom pet festivalskih dana Dragana, koja, iako se mnogi neće složiti, ne liči na svoju stariju i slavniju sestru Slobodu, je umećem profesinalnih voditelja najavljivala i odjavljivala rediteljske i glumačke zvezde i svojom raskošnom pojavamm odvlačila pažnju sa onih slavnijih.

U društvu velikana

„Bila sam iznenađena što se u Srbiji, u Leskovcu dešava jedan takav festival, u prisustvu znamenitih reditelja i glumaca. Nosim divne impresije“, kaže za „juGmediu“ Dragana, iza koje već stoji nekoliko uloga u filmovima, predstavama i serijama.

Dragana je treće, najmlađe dete Mićalovića. Njen otac Dragan je 40 godina bio vodeći glumac u Narodnom pozorištu u Leskovcu. Najstarija sestra Mirjana je diplomirala na Muzičkoj akademiju u Beogradu i radi u predstavništvu „Porsche“, a Sloboda se kao školovana glumica vinula do zvezda.

Krišom otišla na prvi kasting

Dragana je osnovnu školu zavšila u Leskovcu, a srednju muzičku u Beogradu. Na drugoj je godini Fakulteta za kulturu i medije i odličan je student.

„Ovaj fakultet sam upisala jer, zbog nekih okolnosti, nisam prošla na prijemnom na Fakultetu dramskih umetnosti. Bilo mi je žao, ali sada mislim da je bolje da imam diplomu koja pruža sigurnuju budućnost.

No, želja za glumom je ostala, pa se osamnaestogodišnja devojka krišom prijavila na kasting za RTS-ovu tinejdžersku seriju „Priđi bliže“.

„Na prvom nisu provalili da sam Bobina sestra, ali kada sam ušla u uži izbor neko iz ekipe je ukapirao. Tek kada sam dobila ulogu Jelene rekla sam sestri i ocu“, priseća se.

I film i pozorište i televizija

Potom je igrala u seriji „Nepobedivo srce“ Zdravka Šotre, zatim, u italijanskom filmu „Poslednji Papa kralj“ Luke Manfredija, pa u predstavama KPGT „Jesenjin“ i „Kiseonik“, a za jesen planira još jednu predstavu i jedan film.

„Izbegavam da svoju karijeru povezujem sa Bobom. Svesna sam da će to biti teško i da će me svi gledati kao mlađu sestru. Zato nastojim da sama gradim karijeru i ime. Moraću da budem bolja od nje, jer će jedino tako zaboraviti da sam sestra Slobode Mićalović“, rezonuje mlada glumica.

Za Leskovac je vezuju uspomene, ukusi i mirisi, bezbrižno detinjstvo.

„Leskovac poistovećujem sa pozorištem i našom vikendicom u obližnjem Petrovcu“, veli.

Mićalovićke su naderene lepim, ali i školovanim glasovima, a Dragana, koja je učila teoriju i solo pevanje u muzičkim školama, ne zna otkuda im taj dar.

Nostalgija za leskovačkim pozorištem

„Ni moj otac ne zna otkuda potiče njegov glumački dar. Otac mu je branio da se bavi ,cirkuzantskim poslom’, ali je ljubav prema pozorištu prevagnula” priča Dragana.

Pozorište je u njen život uneo, upravo, otac Dragan.

“Odrasla sam u leskovačkom pozorištu jer je mama radila 12 sati dnevno, pa je tata morao da me čuva. Još pamtim onaj bezgranični osećaj slobode, mirise scene i kostima. Svuda sam lutala, ali sam se najviše zadržavala kod čika Singera, koji me je nazivao mišem”, priseća se Leskovčanka Dragana Mićalović, kojoj se smeši blistava glumačka karijera.

(Kraj)