Možemo večeras i sutra i narednih dana da se opraštamo od 2020. godinu, ali ona se od nas neće još dugo oprostiti, ne samo u vidu prenešenih brojeva zaraženih i umrlih od pandemijskog korona virusa, već će beznađe koje je zahvatilo celu planetu potrajati i u 2021-oj, pa i narednih godina u vidu lečenja psihičkih posledica, bočnih udaraca, i prebrojavanja žrtava koje su umrle od drugih bolesti zbog nemogućnosti lečenja u zdravstvenim ustanovama, pretvorenih u kovid bolnice, ili neodlaska kod lekara zbog straha od zaražavanja.

Najidealnije bi bilo kada bi tu 2020. obrisali gumicom iz našeg pamćenja kao što su srpski statističari obrisali, po pitanju zarada, 1993.godinu zbog hiper inflacije dinara. No, ova aždaja je mnogo lukavija od inflacije, a nije u pitanju samo Srbija već cela planeta.

Ipak, da sumiramo godinu čiji smo robovi postali. Po čemu ćemo je pamtiti, ili, po čemu ću je pamtiti?

Svakako po globalnom i ličnom strahu, histeriji i kolektivnoj bespomoćnosti, po protestima širom sveta pa i u Srbiji, po ograničenim pravima na slobodu kretanja, po obolelim i umrlim prijateljima i rođacima sa pridruženim bolestima i po onima koje je beštija ubila a da pre nje nikada nisu bolovali, po limenim sanducima, po sahranama bez ljudi…

Kako je svaka kriza nekome rat, nekome brat, tako je i korona-kriza omogućila bogatima da postanu još bogatiji, a sirotinja još siromašnija.

Svetski statitičari beleže višebilionsko uvećanje kapitala samo kod farmaceutskih kartela. Na srpskom terenu još nema takvih analiza, mada ovde statističarima niko više i ne veruje.

No, Srbija je specifična po svemu pa i po aferama, posebno po onima o prelivanju državnog kapitala u privatne džepove političke elite. Jer, ko šiša koronu? I samo 10 posto da je tačno od onoga o čemu u nastavcima pišu prestonički mediji, oni „izdajnički“, mnogo je. A gde ima dima, ima i vatre.

Pamtićemo godinu na izmaku i po izostanku reakcije intelektualaca, po debaklu filozofa čiji su posao preuzeli klomferi, pamtićemo je po nikada većoj podeljenosti, po generisanoj mržnji, po frustracijama, po zavisti i zlobi.

Iako svaka kriza ujedininjuje, traži solidarnost i kolektivnu pamet na sceni, godina 2020. je godina razjedinjenja i deoba, na lokalnom, regionalnom, i globalnom nivou. „Svaka vaška obaška“, a zbog ćutanja pameti, prostor su zauzeli ljudi bez znanja, pa se i Srbija kao i svet podelio na one koji veruju da postoji korona virus, ma čiji vlasnik njen bio, i na one koji ismevaju ove prve iako među ismevačima i „filozofima“ ima i onih sa tri razreda škole.

Društvo se podelilo na anitvakcinaše i na one koji su za vakcinu, koji opet, ovi drugi, ćute i čekaju da ona, konačno, stigne u obećanom broju.

Da, 2020. godinu pamtićemo i po izborima gde se jedna stranka takmičila sama sa sobom i slavodobitno slavila. Pamtićemo je i po prostačkom vokabularu političara i po novo-starom etiketiranju na patriote i izdajnike.

Deca i mladi, učenici i studenti, po čemu će oni pamtiti pandemijsku 2020.? To oni najbolje znaju, ali gledano iz ugla nas starijih, godinu, koja se završava za nekoliko sati, mladima su pojeli skakavci.

Tu crnu godinu pamtićemo, doduše, i po nekim svetlim trenucima. Neko je u ovoj krizi dobio svoj prvi posao, neko je diplomirao, neko je doktorirao, neko je dobio dete, unuče, bratanca, sestričinu…

Pamtićemo je i po uspesima mladih stanovnika Srbije, po medaljama sa takmičenja, a upamtićemo je i po masovnim povratcima naših ludi iz inostranstva na početku pandemije, no i po vraćanju nazad tokom leta kada se zaraza primirila na mesec, dva.

Korona se, sada je to već jasno, umiriti neće jer menja svoj sadržaj i formu i za razliku od svih dosadašnjih svetskih pandemija tokom vekova i milenijuma, ne postiže se trajni imunitet. Da kažem – izlaz je u leku, deluje blesavo, jer leka nema ni na vidiku. Da kažem da je izlaz u vakcini ne mogu jer i sama imam sumnje.

Jedino što mogu, to je da poručim: Ako vi ne mislite o svom zdravlju, niko neće. Život je jedino realno bogatstvo koje imamo. Čuvajte se da preteknemo, sebe radi, porodice radi i zemlje radi, jer zemlja bez ljudi i nije država.