Avgustovske vreline su nam izgleda konačno stigle. Kiše i grlmljavine su najzad ostale za nama.Temperature se neumoljivo približavaju četrdesetom podeoku. Samo je pitanje dana, kada će i ta usijana granica biti probijena. Dakle, pravi je trenutak za letovanje i korišćenje godišnjeg odmora. 

Razlika izmedju ova dva termina, svakako postoji. Na letovanje teorijski može da ode svako, ali na godišnji odmor ipak mogu samo zaposleni. I to bez obzira da li su se na tom svom poslu, umorili ili ne. U današnje vreme, imati posao u zemlji Srbiji, ogromna je privilegija. A otići na pravo letovanje, je kudikamo veća.

Godišnji odmor je dakle zagarantovano radničko pravo, precizno definisano u dokumentu koji se zove Zakon o radu. Za divno čudo, to pravo zaposlenih još uvek postoji, čak i u poslednjem ZOR-u.

A kako to u praksi zapravo izgleda?

Dakle, svaki zaposleni ima pravo da radi, a bogami i da ne radi. Tačnije da ode na godišnji odmor. Da se ne radi, može i na samom poslu, ali to je ipak neka sasvim druga priča. Dakle, pravo na uživanje godišnjeg odmora, ima baš svako i to bez ikakvog izuzetka.

Pa makar se radilo i o predsedniku države.

A ako je suditi po tome gde i kako letuje, naš predsednik zaista ume da uživa. On je na svoj zasluženi odmor otišao 8. avgusta. Kako smo preko sredstava javnog informisanja obavešteni, na letovanju će ostati sve do 21. ovog meseca. Takodje smo obavešteni da je to garantovano radničko – predsedničko pravo, koštalo budžet Republike Srbije, taman koliko bi koštala i obnova bar jedne uništene obrenovačke porodične kuće.

Predsednik dakle odmara po Zakonu o radu. A po kom zakonu je trošak za to odmaranje tako neukusno visok, još uvek se ne zna. Ali dobro, da ne cepidlačimo baš toliko. Na kraju krajeva, naš predsednik i nije jedini krivac što na svojim plećima nosi to preteško predsedničko breme. Krivi su valjda, bar nešto malo i oni koji su ga birali. A još više su krivi oni koji ga nisu birali, ali i to je neka druga priča, koja je u ovom trenutku apsolutno deplasirana.

Kao što su verovatno deplasirani i zli jezici koji uporno tvrde da se predsednik Nikolić nalazi na godišnjem odmoru, još od dana njegove inauguracije.

Ono što mene zaista zanima je to što i pored toliko potrošenog novca, naš presednik ipak „slabo“ odmara. Naime i pored očaravajućih bodrumskih plaža, on ovih dana nimalo nije propuštao svoje naporne državničke obaveze. Kao što smo mogli videti, Predsednik Nikolić je u poslednjim danima bio aktivan, baš kao da se nalazi na Andrićevom vencu. Ako ne i više od toga.

Poslednji put smo našeg predsednika mogli da pratimo uživo 7. avgusta. Obišao je par obnovljenih kuća na području Paraćina. Bio je zajedno sa svojom suprugom Dragicom, koja je tom obnovom lično rukovodila. Posle tog datuma smo takođe mogli da vidimo neke predsednikove aktivnosti, ali ispade da one nisu bile „uživo“. Neke od njih su bile i na „neviđeno“. A da ne beše malog prljavog, ničim izazvanog međupartijskog rata saopštenjima, ne bismo ni saznali da nam je predsednik zapravo odsutan. Kasnije smo shvatili da on ipak „vredno radi“, čak i pod takvim okolnostima.

A okolnosti su sledeće:

-Svuda okolo njega su predivni egejski pejzaži, a naš Toma neumorno rinta.

Najpre nam je iz te daljine poručio, da vladina kancelarija za obnovu iako prilično traljavo, radi dobro. Ali da svakako mora bolje. Zatim je dodao da fondacija njegove supruge Dragice, isti taj posao ipak obavlja mnogo efikasnije. Odmah nakon toga je po izvorima iz njegovog kabineta, „detaljno“ proučio i potpisao set medijskih zakona.

Zatim je ničim izazvan objasnio celom svetu, da Krim pripada Ukrajini. Verovatno je pri tom pomislio, da je to što je rekao tačno u onolikoj meri, u kojoj i Kosmet pripada Srbiji. Kao što rekoh, to je pomislio. A kada će nam to što je pomislio i reći, samo on zna.

A sveopštoj harangi protiv našeg predsednika i njegovog letovanja, pridružili su se izgleda i srpski sportisti. Oni su iz čista mira, gotovo svakodnevno počeli da osvajaju medalje. Jeste da je naš predsednik navikao da učestalo deli državna odlikovanja, ali stalno cimanje zbog čestitanje sportistima u vreme godišnjeg odmora i nije baš najprijatnija stvar. Naročito ne za takvog tviteraša kao što je on.

Za decu međutim uvek ima vremena. U ovom trenutku iako fizički odsutan, on je pokrovitelj međunarodnog dečjeg festivala folklora u Užicu. Verujem da su dečica oduševljena tom njegovom pažnjom. A kako tvrdi predsednikova savetnica gospođa Stanislava Pak, predsednik je direktno sa plaže obećao da će malim Bunjevcima obezbediti udžbenike na njihovom maternjem jeziku, pa makar morao da ih sam napiše. Ista ta dama, inače mnogo poznatija kao pripravnica gospođe Milke Canić, je na novinarsko pitanje o troškovima predsednikovog letovanja, parafrazirala odgovor iz dobro poznatog vica:

„Sta god vam budem rekla, nećete mi verovati“.

Razlika je samo u tome što je junak iz tog vica, pokušavao da muze svoju sopstvenu kravu, a ne svoju državu.

A u našoj državi, trenutno se, slavi veliki jubilej. Čitav vek od Cerske bitke. Prve savezničke pobede u velikom ratu. Nadam se da to svi znamo. Sramota bi bila da ne znamo. I to velika! Radi se o vojničkom remek-delu koje je dugi niz godina izučavano na najprestižnijim svetskim vojnim školama. U tih desetak dana sukobljavanja malenog srpskog Davida sa habzburškim Golijatom, živote je položilo preko 3 hiljade Srba. Masovni heroizam koji je u ovoj bici ispoljila srpska vojska, služiće na čast srpskim pokoljenjima, sve dok je srpstva.

Tekeriš 19. 08. 2014.

– U ime predsednika Republike, venac na spomenik palim srpskim junacima, položio je izaslanik predsednika Republike.

Predsednik je sprečen. Kupa se.

Zaista, sta se dešava sa ovom zemljom u situacijama kada je njen predsednik „sprečen“ na bilo koji način, da obavlja svoju dužnost? Srpski Ustav kaze da ga tada zamenjuje predsednik Narodne Skupštine.

Znači džaba dramim. Sve je pod kontrolom.

A da mi to ipak proverimo?

Tekeriš 19. 08. 2014.

– U ime predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije, venac na spomenik palim Srpskim junacima, položila je izaslanica predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije.

Predsednica je sprečena. Kupa se.

Pa zar i ona?

Pa da. Samo što je ona otišla 10. avgusta, ali ne u turski Bodrum, već u egipatsku Hurgadu.

Dakle ova zemlja definitivno ima problem. Ili u svom Ustavu ili u glavama onih kojima bi Srbija uvek morala da bude jedina briga i misao. U ingerenciji predsednika Republike, je pored ostalog i komandovanje vojskom. A u ingerenciji Narodne Skupstine je da odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje.

Reći će neko pa šta?

Pa ništa. Ali sreća naša što smo okruženi samo „prijateljskim“ narodima i drzavama. Zamislite samo da nije tako i da recimo imamo susede koji nas ne vole. U toj varijanti sada bi verovatno bio prilično dobar trenutak, da takve nedobronamerne komsije, nepozvane udju i uzmu ono za šta ionako tvrde da je njihovo. Pa ima li bolje prilike za tako nešto, od obezglavljene vojske. Vojske kojoj bi po slovu Ustava u toj situaciji, vrhovni komandant bio neki potpuno anonimni, dezurni potpredsednik Narodne Skupstine.

Reci ce neko, pa tu je ON.

Pa jeste, tu je. I ja uopšte ne sumnjam da bi ON preuzeo stvar u svoje svemoguće ruke. Ali to bi ipak bio potpuno neustavan čin. Čin koji se u svim normalnim zemljama naziva pučem.

A kad smo vec kod njega, ON neće na odmor. Neće da ide na letovanje van Srbije, sve dok je zemlja u krizi. Sasvim opravdano. Pozdravljam. Uostalom, sg je oskudacija.

Možda ipak eventualno skokne na dan i po, ili ako mu to finansije dopuste na dva i po dana do Borskog jezera. Ali samo možda?

Sve to znači da će naš Alek, videti more tek kada bude smenjen. Osim ako ne prekrši zadatu reč, što mu kao što to veoma dobro znamo, uopšte nije običaj. 

Na odmor neće ni Dačić. On bezpogovorno sluša svog premijera. Dok mu neki kao što vidimo ipak uporno prkose i nemilice prosipaju srpske pare po belom svetu.

Tomu na žalost, u njegovom morskom radnom ambijentu, nismo videli. Po svemu sudeći nećemo ga ni videti, osim ako Dragica ne postavi neki njihov selfi na čuveni sajt predsednikove supruge.

Jedan pokojni Španac, svojevremeno nije imao foto aparat, ali je zato fenomenalno znao da slika. Gotovo svi smo videli bar dve njegove slike. Golu Maju i Obučenu Maju.

Pre neki dan smo videli i našu Maju i to u kupaćem kostimu. Bolje da nismo.  Model Burda, leto 1973.

I tako…

Dok palme njišu grane, privodi se lagano kraju predsednikovo bodrumsko letovanje. Povodom toga sve je jasno, mada možda ipak i nije? Ja barem imam neke nedoumice.

Naime iako nisam pravnik, prilično sam uveren da već više puta pominjani Zakon o radu, ne dopušta da zaposleni za vreme korišćenja svog godišnjeg odmora, obavlja bilo kakve poslove za poslodavca od koga je i dobio godišnji odmor. Prosto rečeno, kad si na odmoru, ne možeš da radiš svoj redovni posao. Zar ne?

Dakle krajnje pitanje bi bilo:

– Kako je moguće da je naš predsednik na svom godišnjem odmoru, radio sve ono što je već radio, ako to nije bilo u skladu sa zakonom? A naročito se to odnosi na potpisivanje zakona sa njegove strane. A to što su ti zakoni bez ikakvog normalnog razloga potpisani u tuđoj državi, je slučaj bez ijednog presedana?

Jednom ne tako davno, jedno „skupštinsko“ glasanje iz tog istog Bodruma je sa punim pravom proglašeno za kriminal. U čemu je sada razlika?

Kada se konačno 21. avgusta naš predsednik bude vratio sa svog veoma „radnog“ letovanja, mogao bi na par dana da svrati i u svoju voljenu Bajčetinu. Da se konačno, bar malo kao covek odmori. A i stigle šljive. Kažu da su ove godine rodile, gotovo kao nikad. Treba to pobrati. Za Tomin kazan, ne sme nikako da zafali! Jer Tomovača je glavni diplomatski adut Srbije. Ona ako nam ne pomogne, ništa neće!

A kada i to završi, možda bi nas predsednik svoj prvi radni dan mogao da provede u prestonici roštilja. Pa mora neko i ovogodišnju Roštiljijadu da otvori, zar ne? 

Ne neće biti nikakav problem što je otvaranje ovogodisnje Roštilijade zakazano u sred Velikogospojinskog posta. Leskovački roštilj je po svom sastavu prilično posna i dijetalna hrana. U njemu ima taman toliko mesa, da je svaki greh apsolutno isključen. Naročito je tako od kad smo ga „brendirali“. Ni salata i hleb vam ne trebaju. Sve je već unutra. 

Pored preplanulog predsednika Srbije, po najavama iz TOL-a ove godine očekujemo još bar milion gostiju. ??? Pa dobro, možda baš i ne umeju da prebroje goste, ali zato sigurno znaju da će broj toaleta biti na prošlogodišnjem nivou. Dakle dvadesetak. Da li je to dovoljno? Nemam pojma. Ja živim u predgrađu. Pitajte one koji žive u centru. Oni su mnogo kompetentniji po tom pitanju.

A osim predstojeće Roštiljijade, u Leskovcu je kako se čini gotovo sve po starom.

Godišnji odmori se koriste, ali na prilično neuobičajen način. Isključivo u kombinaciji sa bolovanjima. Ta pojava je naročito primetna u jednom kabinetu i njegovoj blizini. Da li se možda radi o nekom novom obliku zdravstvenog turizma, pokazaće vreme.

I da ne zaboravim. U leskovačkom Narodnom pozorištu, posle 15 godina ponovo je postavljena kultna predstava, „Sve će se razjasni“.

Možda stvarno hoće ovaj put?

Autor: Arsenije Aleksić