DEMOKRATSKA opozicija Srbije pozvala je građane da se na današnji dan 2000- godine okupe ispred Savezne skupštine, kako bi se suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića.
Pristalice DOS-a su počele sa okupljanjem još u ranim jutarnjim satima, dolazeći organizovano iz više pravaca Srbije. Oko 15 časova, građani okupljeni ispred Skupštine pokušali su da uđu u nju, u čemu su i uspeli, jer se policija povukla, a već oko 18 časova pripadnici policijske stanice u ulici Majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima.
I oko zgrade RTS-a vodila se borba: policija je, pokušavajući da rastera masu, bacila suzavac, ali je bager prokrčio put do ulaza.
Program RTS-a je prekinuo sa emitovanjem redovnog programa oko 17 sati, dok su sve druge stanice polako, jedna za drugom, počele da emituju stvarnu sliku sa beogradskih ulica.
Novoizabrani predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada, a potom i preko RTS-a.
Stotine hiljada građana je u toku noći bilo na ulicama Beograda i slavilo pobedu. Strepeći od moguće intervencije VJ i drugih bezbedonosnih formacija bivšeg režima, oni su dočekali prvo jutro bez diktatora.
(Kraj)
Krstarica, Jugmedia
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
У Србији има опозиције, али је бројни медији игноришу. Права опозиција нема избор за и против вође. Она тврди да су сви до сада од 1991. до данас исти. Чак да се ништа није променило од 1944. на овамо. То потврђују сви економски индикатори, развојни и демографски показатељи, здравствено стање нације, повећање насиља на сваком кораку…
Није решење за Србију избор између садашњих и бивших, тј. између већег и мањег зла, оних који више или мање краду или крадуцкају. Оптимално решење у избору није избор или – или, већ ширење скупа алтернатива. Изгледа да и медији поприлично, из страха опстанка или егзистенције, па и профита, најчешће поприлично доприносе безперспективности избора, чак и усмеравају одређене друштвене токве. Одговорност мора да буде примарни идеал сваког појединца у овој држави. Човек, и његово благостање, вредности породице и заједништва, а не индивидуализам, лажне слободе и профит, треба да буду централна фигура економске или било које друге делатности у Србији. Промовишите живот, рађање, родољубље, несебичну љубав према ближњима, моралне вредности народа, а не сензације, најчешће црне, да црње не могу бити. Кренуће на боље свима у Србији.
Криза је, данас, у Србији видљива безмало у сваком сегменту друштвеног живота. Незапосленост расте, баш као и криминал,корупција и разни видови друштвене патологије. Насиље је све израженије и опасније, а ширењем осећаја бесперспективности, многобројни видови болести зависности све учесталији. Образовање је све скупље и недоступније, а шансе за запослење и друштвени успех обрнуто пропорционалне стеченом знању. Из године у годину наталитет опада. Код младих све више расте незадовољство, које се испољава од резигнације, друштвене апатије и изостанка идентификовања са сопственом земљом. Број оних који напуштају Србију је све већи. Корени изразито лоше економске ситуације у Србији не налазе се, само у наслеђеним системским проблемима, распаду СФРЈ и њеног тржишта, санкцијама, агресији и разарању привредних и инфраструктурних објеката од стране НАТО пакта, већ понајвише и превасходно у прихватању и безпоговорном спровођењу, по Србију погубне економске доктрине, уобличене у концепту неолибералног модела економске политике, наметнуте Србији, ПЕТООКТОБАРСКИМ ПРОМЕНАМА 2000. године. С циљем минимизирања потенцијалних развојних ризика и ризика биолошког опстанка становништва Србије у будућности, износим став да неолиберална глобализација почиње с рушењем породице, а завршава са рушењем националних држава.
Да појасним свима онима који очигледно не разумеју суштину и који очекују да ће променом власти, доласком неке нове, проблеми Србије бити решени. Неће. Неће бити решени све дотле док се не промени доктрина и економски модел који се примењује у Србији од 5. октобра 2000. године. Нажалост сада већ свесни и разочарани у реформе које су спроводили, велики број интелектуалаца и научних радника, чак и обичних грађана, у бројним политичким странкама и партијама, који су у политику ушли са здравим намерама, чистим идејама, челичне воље да нешто промене на боље у Србији, нису могли да открију где је грешка.
Глобална економска криза јасно је показала да је неопходно извршити и озбиљно преиспитивање стања у економској науци.
Савремени неолиберализам је преко доктрине постао идеологија, заснована на вредностима класичног либералног капитализма, а која игнорише било какву националну особеност, социјалну одговорност, те морал и етичке принципе. Такав систем организације друштва у којем профит, капитал и тржиште постају циљеви сами за себе, човека, са свим његовим дотадашњим функцијама, и тачно одређеним местом у друштву, своди на рад као робу, и немилосрдно и брутално га измешта из дотадашњег положаја који му је пружао самопоштовање, сигурност и социјални статус. Осећај неправде, сиромаштва, социјалне искључености као и личне одбачености, понижености и беспрекспективности, где се људи третирају као и било који други производни инпути, те одсуство сигурности, односно хронични страх од неизвесности, утицали су на психичку нестабилност људи и рушење вредности традиционалне породице.
Неолиберална глобализација почиње рушењем породице, а завршава са рушењем националних држава, уз стварање могућности светској олигархији и транснационалним компанијама да контролишу и користе ограничене ресурсе суверених држава: сировине, нафту, воду, обрадиво земљиште, високоообразоване кадрове, медијски простор.
Негативни резултати досадашње примене стратегије „транзиције”, оличене у примени неолибералног економског модела, јесу законити производ противречности свих варијанти капиталистичког начина производње искључиво усмереног на приватни профит и акумулацију вишка неплаћеног рада, што је један од главних разлога садашњег драматичног економског, па и демографског стања Србије. Отуда, управо с циљем минимизирања потенцијалних развојних ризика и ризика биолошког опстанка становништва Србије сугеришем на неопходност увођења новог економског модела у Србији.
Џаба лепите минусе.То неће…
Pedja, svaka čast. Ne obaziri se na minuse i pluseve. I sam znaš da ih lepe, kako kažeš, ljudi koji su zaduženi ili plaćeni od strane političkih partija da negiraju ili popljuju, ono što je logično, normalo, principijelno, dosledno, realno, a samim tim ono što se ne uklapa u milje stranaka i partija koje za bore za vlast i samo lični boljitak, a ne boljitak celog naroda. Neka te Gospod Bog blagoslovi.
Ово је права слика ДОС-а коју исприча Momir Stošić Moša, sada osamdesetogodišnjak, на ОК Радију о судбини врањанскох ЈУМКА кога је подебело начео СПС а затим : Jumko su dokrajčili nazovi “demokratske” promene, posle onog tragičnog 5. oktobra 2000.
Tražili su radnici preko hleba pogaču, a dobili su sasušene mrvice hleba u fijokama svojih kuhinja.
Menjali su se nesposobni politički direktori, došla je tranzicija, pljačka i propast.
Od 2004. godine od giganta koji je imao preko 13.000 radnika sada ima gotovo desetostruko manje.
“Demokrate”su dovodile direktore iz Beograda koje su sve što su mogli prodali, robne kuće, prodavnice, mašine, 22 autobusa koliko je prevozilo radnike – gotovo sve opljačkali.
Nekad najmoćnija tekstilna fabrika danas izgleda kao ruina. Kad god dođem zaplačem jer se setim kako se stvaralo jedno radničko carstvo, a srušilo kao kula od karata – završava svoju priču časna starina. А тек кад погледате МИН и ЕИ у Нишу. Живи ми љубимци ЕУ Тадић, Цветковић, Влаховић, Ђелић, Динкић,… и нишки Зоранче Живковић
Šta reći sem da su nas gadno zajebali.
Čovek sve pogodio
Слободан Милошевић се другачије карактерише ако се гледа из другачијих углова. Примера ради, ја за њега не бих рекла да је диктатор. Вероватно јер се његова диктатура на мене није одразила.
Народ устаје кад му прокључа од неправде. Кад не може више да је поднесе.
Народу се недавно учинило да и власт на челу са ДС-ом чини неправду. ДС то није покушала ни да демантује а можда те неправде уистину и није било.
Сваку власт која не чини постоупке у правцу да своје управљеање учини праведним чека иста судбина.
Zanimljiv stav. Ako se nečija diktatura „odrazi“ na pet miliona ljudi a na mene ne onda onda vladar nije diktator.
Ovo me podseti na poimanje dobra i zla jednog afričkog poglavice.
– Šta je dobro?
– Dobro je kada moje pleme napadne susedno, popali im kolibe, otme stoku i žene i pobije muškarce.
– A šta je zlo?
-Zlo je kada susedno pleme napadne naše, popali nam kolibe, otme stoku i žene i pobije nam muškarce.
Рекла бих да је у питању моја (ондашња велика) младост односно Ваша ондашња (могло би другачије али сам културна) зрелост.
Ето тако – бата „Ивице“. Сметнули сте с ума да нас овде има разних и разних година. Нема потребе да мене убеђујете у диктаторство Милошевића. Убеђујте цео СПС. Они су ти који у то не верују. Ја не припадам њима.
Na žalost tog dana smo smenili MIlioševića da bi polako dovodili Vučića na vlast prosto i jednostavno mi ne možemo bez diktature.
Peti oktobar je veliki dan za Srbiju, to sto smo opet dosli na isto je zbog mangupa u nasim redovima. Mnogi ljudi su za korist promenili silne stranke i izdali nas, ali bice opet 5. oktobar
Aj polako, od prvog komentatora, u kolko ste stranke do sad bili? (i da budete iskreni prema sebe ne prema mene)
U jedno takvo priznanje je tajna što se nije desio šesti posle peti.