Nekada se znalo da je od Svetoga Ilije, odnosno, od 2.avgusta, sunce sve milije, ali da ta narodna više ne važi, tvrde domaći i strani meteorolozi jer je Srbija jedna od 180 zemalja zahvaćenih efektima globalnog zagrevanja, mada ovoga avgusta tropske temperatuture stižu sa severa Afrike, pa umesto da se pripremamo za ulazak u jesen, primorani smo da se adaptiramo na velike vrućine jer nam predstoji najtopliji deo 2019.godine.

Meteorolozi, naime, kažu da nas očekuju 15 paklenih dana do kraja avugusta, sa temperaturom do 38 stepeni, posebno na jugu Srbije, ali u međuvremenu sa po nekoliko osvežavajućih dana, odnosno, blagim padom temperature sa sparnim vazduhom.

Zbog toga se stanovništvo upozorava na toplotne udare, sunčanice, totalne kolapse organizma, na izgorele kože, kao moguće posledica temperatura od preko 35 stepeni Cezlijusovih, uz efekte „staklene bašte“.

Istovremeno, mediji su prepuni saveta lekara, pa se tako preporučuje da se bez vode nigde ne ide, te da ta voda ne bude mnogo hladna, da trudnice i deca napolje izlaze samo uveče, da je klima obavezna, ali pod određenim pravilima, mada lekari ne znaju da ima poslodavaca ili vlasnika zgrada koji ne dozvoljavaju postavljanje klima uređeja zbog navodnog ruženja zgrada.

Preporučuje se zatim da se nikako ne izlažemo fizičkoj aktivnosti iako se ne objašnjava šta je s onima koji svoj hleb zarađuju upravo koristeći svoju snagu, po suncu i kiši.

Preporučuje se još, a sve zbog čuvanja zdravlja, lagana ishrana i noćno kuvanje, što je i najizvodljivije.

Ovakvih saveta, sudeći po naučnim istraživanjima, čitaćemo svake godine od aprila do novembra zbog nezaustavljivog toplotnog zagrevanja naše planete, jer upravo naučnici pišu da nastupa era toplotnih udara i da se ona može ublažiti samo na dva načina – redukovanjem količnine ugljen-monoksida u vazduh, odnosno, prelazak na obnoljive izvore energije kada je u pitanju proizvodnja struje, i adaptacija na klimatske promene primenom drugačijih agrotehničkih mera sa ciljem da poljoprivredna proizvodnja bude efikasnija.

A dok se to ne desi, na nama je da se snalazimo po vrelom asfaltu, na njivama, pod plasetenicima, na garđevinama, na nama je da se adaptiramo, pa ko preživi…