Krupan gusan predivnih boja, po imenu Žabar je i tog hladnog nedeljnog januarskog jutra punog mraza,svojim glasnim kliktanjem najavio borbe gusana u romskom naselju Gornja čaršija u Vranju.

A kada ga njegovi vlasnici Zvonko i Aleksandar Demirović štapovima, sa nekoliko ženki, poteraše prema Trgu „Bakije Bakića“ gde su se odvijale borbe on svom snagom ispruži vrat, zamahnu krilima nekoliko puta, visoko podiže glavu i krenu sa svojim ženkama prema trgu gde ga je čekao protivnik. Onako velik i snažan, on se sa stilom ušeta na borilište koje su svojim telima ogradili ljubitelji borbe gusana. I ovoga puta ih je bilo toliko mnogo da su ispunili gotovo ceo trg.

Specijalno za ovu priliku mnogi Romi su došli čak iz inostranstva. Najviše ih je bilo iz Makedonije, iz naselja Šuto Orizari gde se u ovo vreme po tradiciji organizuju borbe gusana. Neki su došli da vide u kakve su borce izrasli gusani koje su kao mladunce prodali svojoj braći u Vranju. Zato su oni na trgu zauzeli najbolja mesta kako bi ispratili svaki trenutak borbe.Od sigurnog smrzavanja štitili su ih kokteli koje su za njih spremili organizatori uz pomoć darodavaca iz kancelarije Srpske Desnice u Vranju.

Na trgu nasta tajac kada se nakostrešeni gusani ustremiše jedan na drugog. Nije bilo navijanja, ni glasnog bodrenja jer tako nalažu pravila i svi su to poštovali. Prsti pojedinih posmatrača se stegoše u pesnice kada gusani uhvatiše jedan drugog za krilo i počeše da se vijaju po improvizovanom borilištu.Svaki njihov potez pažljivo je pratio i Raif Memed iz Skoplja. Divio se borbenosti i veštini ovih životinja.

“Ovu rasu gusana danas možete videti samo na ovakvim borilištima i u selu Budakovo koje se nalazi u blizini Bitolja u Makedoniji. Selo nastanjuju isključivo Turci, koji su nacionalna manjina u Makedoniji i koji do dan danas drže do svoje tradicije koja podrazumeva i uzgoj gusana. Njihovi gusani su na ceni. A onaj ko želi da od njih napravi dobrog borca za ovakve priredbe mora da izdvoji u proseku oko 500 do 1.000 evra.“, reče Memed, pogleda na sat i konstatova da započeta borba između gusana traje punih jedanaest minuta.

„Mogu oni da se ovako nose i čitavih sat vremena.“ dodaje Stojan Ajredinović koji je s nestrpljenjem čekao da se borba završi, pa da na trg dovede svog mladog gusana, koji će pokušati da u borbi sa duplo starijim protivnikom odnese pobedu.

Preci gajili Tulunsku rasu gusana

U porodici Ajredinović tradiciju odgoja gusana za borbu neguju stotinak godina unazad. Stojan kaže da je njegov pradeda trenirao Tulunsku rasu gusana bele boje, koji vode poreklo iz Mađarske i koji se danas mogu sresti u Banatu.

„Oni imaju drugačiji stil borbe. Kada su u klinču sa drugim gusanom jedan drugog biju u grudi, a ovi koje mi sada imamo protivnika napadaju u predelu krila i nogu.“, priča Ajredinović. On htede još nešto da kaže ali mu glasno gaktanje gusaka odvuče pažnju.

„Guske osećaju da će se borba brzo završiti i zato tako reaguju.“, objasni neko iz grupe. „Gledaj samo kako je Žabar drugom gusanu duboko zagrizao krilo. Opet će pobediti.“, konstatova jedan dobri poznavalac ovakvih borbi. On gotovo i ne dovrši ovu rečenicu, a gusani se razdvojiše čime je praktično bila završena borba. Vlasnici Žabara istog momenta podigoše ruke uvis, krenuše da skaču od radosti i ljube svog gusana koji im je doneo pobedničku titulu koju će sa ponosom da nose sve dok njihov gusan pobedjuje u borbama.Osim ove titule vlasnicima gusana koji osvoji prvo mesto u ovim borbama ne sleduje nikakva novčana nagrada. Njima to nije ni važno. Bitno im je kažu, da cela Gornja čaršija zna ko je odgajio gusana kao najboljeg borca.

Ove godine su organizatori ovu manifestaciju posvetili obeležavanju godišnjice od oslobođanja zloglasnog koncentracionog logora Aušvic u Drugom svetskom ratu u kome je na hiljade Roma, zajedno sa Srbima i Jevrejima, ubijeno na svirep način.