Milan Krstić iz Bunuškog Čifluka kraj Leskovca, moraće, po sudskoj presudi, da plati 170.000 dinara zbog zauzeća grobnog mesta na kome su se, tvrdi, 200 godina sahranjivali njegovi preci.
Sporan je deo parcele na njegovom porodičnom groblju u susednom Žabljanu, odakle se porodica Krstić preselila u Bunuški Čifluk 1980. godine, ali se njegovi najmiliji i dalje sahranjuju na žabljanskom groblju.
Na tom groblju sahranio je u novije vreme: majku, oca, ćerku, sina i 2014. suprugu, na mestima gde su nekada, kune se, počivali njegovi preci.
“Još 2007. godine sam video da je neko stare kamene nadgrobne spomenike mojih predaka izvukao i bacio na gomilu, mesta koja sam planirao za suprugu, mene i sestru, i taj prostor ogradio, tako da nismo mogli ni prići do grobova moje dece, da zapalimo sveće”, priča čovek koji kaže da je istrošio sve pravne mogućnosti da dokaže da je zapravo njemu zauzeta stara parcela.
“Ostao mi još Kasacioni sud, ali ja nemam novca za advokata. Možda sam parnicu izgubio zato što sam sam sebe zastupao na sudu”, veli.
On se u međuvremenu žalio čelnicima mesne zajednice, pa je komšija iz Žabljana uklonio deo ograde. Suprugu je sahranio bez problema, ali je kasnije usledila tužba za zauzeće tuđe grobne parcele i sada, osim što mora da plati ometanje svojine i sudske troškove, moraće da ruši nadgrobni spomenik svoje supruge.
Do druge strane nismo mogli da dođemo putem telefona
Veli da su predstavnici mesne zajednice i sud stali na stranu tužitelja te da je glavni argument bio to što je druga strana u sporu navodno održavala baš taj sporni deo parcele, mada Krstić tvrdi da to nije tačno.
“Zašto bi neko održavao nešto što je moje, mesto gde su moji preci počivali?”, pita se.
“Sada ne znam šta da radim i kome da se obratim za pomoć. Teraju me da skrnavim spomenik svoje supruge. Smem u crkvi da se zakunem, smem na poigraf da idem da dokažem da su me najurili sa parcela na kojima su dva veka sahranjivani moji preci. Pravda, eto, nije dostižna”, ogorčen je ovaj, inače, veoma bolestan čovek.
Malo je grobalja u leskovačkim selima koja su zakonski parcelisana, nema komisije za dodelu grobnih mesta, kao ni katastarski list. Sahranjuje se ko gde stigne, a parcele oko već postojećih svežih humki zauzimaju brži i spretniji rođaci pokojnika.
Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva sporenja oko grobnih mesta u leskovačkom kraju, gde se se duplo više umire nego što se rađa.
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Dokle su dogurali pa ovi snsovcii mrtvima nedaju mira sram ih bilo .Gospodinu zelim puno zdravlja a nadam se da ce snsovima vratiti jer sta posejes to i poznjejes!
Само се ви тужите. Дајете идеју да се и сеоска неуређена гробља пропала Јавна предузећа продају за дебеле паре тим истим сељацима који не знају шта ће од свог незнања. Док се власи досете да ту има пара има да вас деру ко Муса јарца. Има да плаћате ко у граду и да почивате као 1001 у истој раки . И плус сваки месец плаћање одржавања које се састоји од крађе свећа и цвећа. Овај човек сахранио све што је имао а изгледа сељаци хоће њега живог да сахране. Боже сачувај. Мало што нам руше некрсти гробља на Косову веч и најближи комшије.
….. Lopove i bahate u zatvore, tamo im je mesto. Dokle visa bahatluka i veza i vezica. Uvek ako neko ima nekog moze da te zivog sahrani i nista mu ne mozes. Takvi su za zatvor a i oni koji sluzbena pozicije iskoriscavaju u privatne svrhe…kakvi su to ljudi!
Ovde se ne radi o članovimaj SNS-a. Stvar nije političke prirode. Radi se o tome da su ljudi u Žabljanu takvog mentaliteta. Drugim rečima, loši ljudi. Zavidni, nevaspitani, cene samo novac. ne cene nijednu ljudsku i civilizacijsku vrednost. Ovo nije prvi put da ne dozvoljavaju sahranjivanje porodica na istom mestu. Pre 25 godina ti isti ljudi koji su još na čeonim pozicijama u Žabljanu nisu dozvolili da se majka sahrani pored sina-sin je umro mlad, sahranjen je na groblju u Žabljanu. Kad je umrla majka, oni nisu potomcima dozvolili da je sahrane pored sina već je sahranjena u drugom groblju. Dakle, kad čovek nije čovek, nebitno je kojoj stranci pripada. A ja pitam: gde treba da se sahrane ljudi koji su izgubili svoje prvorodjeno dete? Neka se zapitaju svi roditelji. Bog nikom da ne da da izgubi svoje dete. Normalno je da Ovaj čovek želi da bude sahranjen pored svoje ćerkice. Meni nije jasna sudska presuda. ako je u pitanju državinska tužba, poslednje mirno stanje državine narušeno je kada je tužilac sklonio nadgrobne spomenike sa njegovog porodičnog groblja. A kada je on tražio zaštitu od nadležnnih, oni tada nisu ni stavili na dnevni red njegov zahtev. Ja mislim da je presuda doneta usled nepotpuno i netačno utvrdjenog činjeničnog stanja i da nisu saslušani svi kompetentni svedoci u ovom slučaju.
Dali se boji boga sudija koji je oslobodio Gojka Velickovica, a ostali u aferi socijana pomoc osudjeni. Ovo je sustina naseg mentaliteta. A i lopovske radnje, znate ono pare, advokati, sudije. Beli zid je crn.