Najbolji primer tog ”pravog bogatstva” padeža je i anegdota iz čuvenog pirotskog restorana ”Nacional” koju Piroćanci i danas rado prepričavaju. Svojevremeno je u ”Nacionalu”odseo jedan ugledni profesor iz Beograda. Od kelnera je tražio meni. Nabrojao mu je čitav spisak: ”imamo pasulj sas suva rebra, gulaš sas jagnjetinu, gulaš sas teletinu, kupus sas svinjetinu…”. Profesor posle silnog nabrajanja, upita kelnera:” Da li vi upotrebljavate akuzativ?”. A on će: ”Ama jok, kod nas se sve sprema na zejtin”.

Na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, Pirot je zastupljen sa proizvodnjom pirotskog kačkavalja, pirotskim ćilimom i lokalnim dijalektom, odnosno  pirotskim govorom, kaže za Jugmedia direktor Turističke organizacije Pirot Bratislav Zlatkov, dodajući da očekuje da se na ovoj listi nađe i čuvena peglana kobasica posle zaštite geografskog porekla.

On dodaje da turističku ponudu grada  sa okolinom karakterišu, pored bogatog kulturnog nasleđa i prirodno bogatstvo Stare planine i rezervata prirode Jerma i lokalna gastronomija.

“Turistima koji dodju u naš kraj imamo zaista šta da ponudimo a sastavni deo te ponude je upravo bogato kulturno nasleđe”, kaže Zlatkov.

U publikacijama koje je objavila Turistička organizacija Pirota značajno mesto pripada upravo Muzeju Ponišavlja koji je više od šest decenija smešten u Kući porodice Hristić.

Zlatkov podseća da je kuća porodice Hristić izgrađena 1848. godine i spada među najlepše gradske kuće kod nas.

“Graditelj i vlasnik kuće bio je Hrista Jovanović, poznat pod imenom Mali Rista, pirotski trgovac, rodom iz sela Zavoj. Početkom 19. veka dolazi u Pirot i zahvaljujući veštini u vodjenju trgovačkih poslova, stiče ugled kod pirotskih čorbadžija, ali i kod Turaka. Sve do šezdesetih godina 19.veka gospodario je ukupnom trgovinom stokom i stočnim proizvodima. Mali Rista umro je u Pirotu 1864. godine”, ističe Zlatkov.

Naglaša da turistima nude i informaciju više o ovoj kući koja je do danas odolela zubu vremena i jedna je od obaveznih destinacija koju svakako treba  videti.

Prema rečima Zlatkova, nezaobilazni deo turističke ponude je i poseta srednjovekovnoj tvrđavi Kale, odnosno Momčilovom gradu.

“Pirotska tvrđava Momčilov grad nastala je u 14. veku a čine je Gornji, Srednji i Donji grad. Gornji grad je nastao u drugoj polovini 14. veka u vreme vladavine srpskog kneza Lazara kao vrsta odbrambenog utvrđenja ka turskoj vojsci. U Gornjem gradu se nalazi pet kula od kojih je najviša takozvana Donžon kula i koje su međusobno povezane bedemima. Srednji grad je izgrađen za vreme despota Stefana Lazarevića i  nadovezuje se na Gornji grad. Donji grad je nastao krajem 18. veka i početkom 19. veka u tursko doba i ojačan je zidom i kanalom zbog odbrane”, podseća Zlatkov i kaže da svi koji dolaze u ovaj grad treba da obiđu Tvrđavu.

Posle obimne rekonstrukcije i konzervacije Gornjeg i Srednjeg grada i uređenja parkovskih površina Donjeg grada pre tri godine,  nastavlja se uređenje srednjovekovne tvrđave Momčilov grad koja će zasijati u potpuno novom sjaju.

“Gornji grad, tačnije istočna kula i crkvica, biće oplemenjene sadržajima na osnovu eleborata izložbenih postavki. Biće postavljana elektro i telekomunikaciona mreža kroz celo zdanje, kao i gromobranska zaštita, rasveta i stolarija. Drugom fazom predviđeno je uređenje preostale tri kule, nabavka i instaliranje telekomunikacione opreme. Vrednost tih radova iznosi oko 15 miliona dinara. Projektom je predviđeno da prostor pet kula ,Gornjeg grada tvrđave, bude oplemenjen stalnim izložbenim postavkama koje će činiti funkiconalnu tematsku celinu”, kaže gradski većnik Bojan Ranđelović.

Radovi će se odvijati u nekoliko faza. Postavke smeštene u “Crkvici“ i još četiri kule obilovaće motivima koji asociraju na srednjovekovnu tvrđavu sa jasnim akcentom na lokalno nasleđe, a sve s ciljem kreiranja jedinstvenog vizuelnog identiteta tvrđave i njenih postavki.

“U “Crkvici“ je predviđen Info centar sa suvenirnicom, u istočnoj kuli postavka “Gradovi i tvrđave srednjovekovne Srbije“, u jugozapadnoj kuli postavka “Pirotska tvrđava kroz vekove“, u zapadnoj kuli će biti promenljiva postavka, a u Donžon kuli postavka “Tvrđava za decu“, ističe Ranđelović.

Posebna priča za sve posetioce u Pirotu je svakako priča o pirotskom ćilimu, jednom od brendova grada na Nišavi, po kome je Pirot poznat i van granica zemlje.

“Ćilim su tkale darovite žene, često taj jednostavni tkački proizvod pretvarajući u pravo umetničko delo.  Dragocene zbirke pirotskih ćilima u Srbiji se čuvaju u Muzeju Ponišavlja u Pirotu, Etnografskom muzeju i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Pirotski ćilim jedno je od tri obeležja Pirotskog kraja i ima oznaku zaštite geografskog porekla. Njegova specifičnost je što nema naličje već dve potpuno iste strane. Šare su bogate i raznovrsne. Govore, na svoj osobeni način, o devojačkoj čežnji, tugi, ljubavi i sreći ali svedoče i o burnoj srpskoj istoriji”, kazao je Zlatkov, dodajući da je prva asocijacija na Pirot upravo ćilim.

Pored pirotskog ćilima i kačkavalja, lokalni dijalekt Piroćanci ubrajaju u vrednosti svog kraja, u neku vrstu brenda, na koji su ponosni. Svi će reći da u pirotskom govoru postoje samo dva padeža- nominativ i akuzativ.

Ima reči u pirotskom govoru koje je teško prevesti na srpski jezik ili reči koje imaju više značenja. Dugogodišnji sakupljač i istraživač tradicionalne kulture Dragoljub Zlatković iz Pirota, agronom po struci, autor je ”Rečnika pirotskog govora” na kome je radio pola veka.

“Piroćanci orate, vreve, pričaju, kazuju… Zavisi kako gde i u kojoj prilici. Za dobrog govornika će reći dobar oratadžija”, objašnjava Zlatković.

Poznati pirotski publicista i novinar Tomislav G. Panajotović koji iza sebe ima nekoliko knjiga iz oblasti dijalektologije, kaže da onaj ko tvrdi da je pirotski govor smešan izlaže se riziku da sam ispadne  smešan.

“U pirotskom govoru postoje samo dva padeža – nominativ i akuzativ, pa opšti padež preuzima funkciju zavisnih padeža, uz pomoć predloga, kao na primer: žena, na ženu, sas ženu…. „Na ženu mi brat, sas ženu mi se jučera karamo cel d’n“.

Panajotović se zalaže za negovanje, čuvanje i afirmaciju dijalekata, kojim inače govori više od 55 posto stanovnika Srbije.

“Naš dijalekt je godinama potiskivan. A on i ostali dijalekti su izvor za osveženje zvaničnog srpskog jezika i njegovo obogaćivanje. Jezik je bitan element etničkog humora. Kako je specifičan po mnogo čemu, kada se poveže sa tradicionalnom štedljivošću, ispadnu vicevi o škrtosti Piroćanaca koji najbolje pričaju upravo sami Piroćanci“, tvrdi Panajotović.

Ima reči u pirotskom govoru koje je teško prevesti na srpski jezik ili reči koje imaju više značenja. Tako na primer reč ”onodenje” označava sve radnje- jesti, spavati, ležati, nešto raditi, ali raditi i ”one stvari”.

Filmovi i serije u Momčilovom gradu

Tvrđava, koja je simbol grada, rekonstruisana je sredstvima iz prvog poziva IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bugarska pre tri godine. Partner na projektu je Pirotu bila opština Montana, ukupna vrednost projekta je 690.000 evra, a vrednost dela projekta za Pirot je bila nešto više od 400.000 evra.

Radovi su trajali 16 meseci. Pretpostavlja se da je Gornji grad Tvrđave građen u vreme Kneza Lazara u drugoj polovini 14. veka pre Kosovskog boja.

U Pirotu ovu tvrđavu zovu Momčilov grad zbog verovanja da je nju gradio vojvoda Momčilo.

U zidinama Tvrđave su pored ostalih snimani kadrovi filma „Boj na Kosovu“ a prošle godine i kadrovi serije “Beležnica”.

Foto: TO Pirot

Stavovi izneti u podržanom mdijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva – grad Pirot