Najveći broj tužbi u kojima je gradsko javno pravobranilaštvo zastupalo Grad Leskovac u proteklih 11 meseci, odnosilo se, kao i ranijih godina, na naknadu štete za ujede pasa lutalica i faktičku eksproprijaciju.Grad je tužen u 1455 puta , a 90 posto ovih slučajeva je po ova dva osnova, rekao je za Jugmediu, Robert Tomić, gradski javni pravobranilac.
Međutim, ima i slučajeva u kojima je grad tužen po drugim osnovama, a u pitanju su milionski iznosi. Radi se o tužbama gradu od strane „Dunav osiguranja“ i EPS-a.
„U prvom slučaju, „Dunav osiguranje“ je tužilo grad Leskovac, tražeći 10 miliona dinara sa kamatom, od juna 2010.godine, što bi, do trenutka završetka procesa, odnosno do nedavno, iznosilo skoro 25 miliona dinara.Mi smo uspeli, da pravosnažno dobijemo tu presudu u korist grada i da se odbije tužba “ Dunav osiguranja“. U ovom slučaju se radi o naknadi štete koju je ova kuća morala da isplati u iznosu od 10 miliona dinara firmi „Orion“,sa kojom je imala zaključen ugovor. Radilo se o objektima „Oriona“ u Bobištu, a koji su bili poplavljeni u aprilu 2010.godine. Nakon toga, „Dunav osiguranje“ tuži Grad Leskovac, tvrdeći da je Grad odgovoran za poplave. Medjutim, u toku postupka, Javno pravobranilaštvo je dokazalo da ne postoji odgovornost grada“, kaže Tomić.
U slučaju tužbe EPS-a, radi se o dugu iz 2007.godine,gde je Grad preuzeo obavezu da solidarno sa nekim seoskim mesnim zajednicama isplati dug za struju.Tužba je glasila na 9 miliona dinara, ali, prema Tomićevim rečima, dokazali su i pravosnažno smanjili iznos na 2,8 miliona dinara.
Kada su u pitanju “ masovne tužbe“ za naknadu štete za ujede pasa lutalica, za 11 meseci ih je bilo 646, dok za faktičku eksproprijaciju 712 i ovi brojevi su na nivou prošlogodišnjih.
„U slučajevima ujeda pasa, Grad Leskovac, uglavnom gubi.Ishod zavisi od lekarskog nalaza,koji urade veštaci.Naravno, imamo neke slučajeve, gde moje kolege zamenici saslušavajući tužioce, kao oštećene ili svedoke,ukazuju na neke nelogičnosti, zbog kojih u manjem broju slučajeva ipak uspemo da se odbije tužbeni zahtev“, naglašava.
U slučajevima tužbi kod faktičke eksproprijacije, njih ima i od pre više decenija.Radi se o tome da je lokalna samouprava izgradila ulicu, a da nije regulisala imovinsko pravne odnose sa vlasnicima.
„Ima slučajeva gde je zaista odradjeno bez saglasnosti vlasnika, ali ima i onih gde jeste davana, ali to kasnije nije sprovedeno u katastru“, zaključuje Tomić.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ima slucajeva gde stvarno ljudima oduzimali bez naknade, mnogi nisu tuzili jer im je ulica bila potrebna. Medjutim danas ih advokati pouce o pravu i vlasnici dibiju neku naknadu, a tarife advokata su visoke i oni imaju vise koristi nego li sam vlasnik.
Sta da radimo mi kojima je oduzimana dedovina za ulice pa ste nam u katastru napravili haos od placeva. Niko nikad nije doneo resenje, a grad suvlasnik na parceli, pa se oko ozakonjenja dovijamo. Kako da ne tuzimo i kako da prezalimo svoju nekadasnju bastu u kojoj smo provodili detinjstva.
Zasto povodom eksproprijacija sa katastar ne izvucete podatke gde je grad upisan, ima li osnova za upis ili se islo po sluzbenoj duznosti, i pozovete ljude da razjasnite stanja. Ovim samo pokazujete da nemate iskrenu nameru da stitite novac grada, a kad gubite sporove ocigledno ste svesni da je istina svega ovoga sto pisem.
Treba povesti racuna i o onima kojji cuvaju kucne ljubimce u stanovima. Sve ih je vise. Moja zgrada postala azil za pse koji nocu laju i zavijaju.
Sa ulice u komsijino dvoriste voda ponire jer se zadrzava kad su i manje kise, covek isao po tu Direkciju kao kuce kaze ga najurili, i sta da radi, kaze mora za stetu na temelj ograde i zbog vlagu da izvodi vestaka da plati, ali i da tuzi grad. Zato Cvetanovic mora da menja direktori.