Kада би ме сада, после двомесечних грађанских протеста, који се догађају у свим градовима ове наше Србије, питали: куда воде ови протести, мој одговор би био: у дефинитиван и неминован крај аутократског режима Александра Вучића. Амин. Стара је изрека: „Само будала не мења мишљење“, али она са мојим променом мишљења, нема, ама баш никакве везе.

До промене мишљења довели су ме сами протести, односно грађани својим паметним, зрелим, одговорним понашањем и према лидерима опозиције, а поготову према власти председника Вучића. Захтеви учесника протеста, истанчан став и њихова зрелост – тачно и непоколебљиво се зна шта се хоће – довели су до тога да су лидери опозиције, такве каква је, а бољу немамо, понудили  грађанима Србије споразум, чији је радни наслов: Предлог споразума са народом. Хоћу да посебно нагласим синтагму „радни наслов“, зато што документ није завршен, и да је доступан за даљу дораду. Господо Лесковчани, на агорама античких градова Грчке стварана је и створена и политика и демократија. Ми то сада радимо. Мало ли је!?

Мало ми смета, што је радни наслов Споразума, насловљен на „народ.“ Имам врло негативну асоцијацију на синтагму „У име народа“ јер у смо у „То име“ изгубили слободу медија, слободу говора; нестала је правна држава, нестала су људска права и људске слободе; све што смо могли да проћердамо и уништимо, учинили смо „У име народа“. Нема више – У име народа. Мислим, да би било кудикамо прихватљивије да Споразум гласи: Споразум са са грађанима, али добро, боље ишта него ништа. Споразум са народом је кључни  за исход и ток целокупног процеса; зато што је неопходно и неминовно, а не само потребно, успоставити присну, здраву и аутентичну конекцију између грађана и опозиције. Да се успостави неопходно поверење, без било какве сурењивости,  између изабраних представника грађана који протестују и представника опозиције, у општинама и градовима где се протести организују.

Да се грађани, дакле, споразумеју најпре са собом, а после са политичким странкама, које неће имати неког избора да их одбију.

Подржавам ове протесте, зато што су грађански и зато што само грађански бунт даје оквир за решење проблема, који се зове Александар Вучић. Па, ти грађани пишу, у својим коментарима на Југмедији, оно што је есенцијално и од највеће важности за будућност Србије. Тако ник под именом „Vucic da ga nema“ каже: „Konkretne mere gospodo, konkretne mere – crno na belo:па таксативно наводи које су то мере, …онда Da se lustriraju svi političari od 1990. godine do danas, uključujući i članove DOS-a od 2000 do 2012. Godine. Da se lustriraju profesionalni „preletači“ iz stranke u stranku, od običnih šalterskih službenika do direktora državnih i javnih preduzeća kako bi se dao primer budućim generacijama da moralna PROSTITUCIJA nije isplativa, …и завршава са  „Ima jos, ali suština je Vučić da ga nema.“  Или „tojaga da je spremna“:  „OK, a sad da se navede kontrolni organ koji će aktivirati potpis o smeni u slučaju nepridržavanja ugovora. Narodu je dosta praznih obećanja…Ako Vučić ode, a nadam se uz božju pomoć da će otići, odma da se spremi tojaga i za ove što ce doći. Za svaki slučaj.“ Послушајте шта  „mosa stikla“ каже: „Sad je kritično. Ova deca su uradila čudo dosada, podigla zemlju na noge, svi o tome pričaju i moramo im pomoći. Čime? Još većim brojem šetača. iz nedelju u nedelju da raste broj u svakom mestu ,makar malo, ali da raste. Da li smo sposobni da pozovemo svoje prijatelje, rođake, kolege koga god? Ovi sami neće otići…“

Када ово читам, оно што произлази је: Грађани би требало да дају политичарима уговор, а не они њима.

Али, добро. Господо Лесковчани, присуствујемо историјским процесима: у Србији се ствара Јавност, јер ово није више, само, јавно мњење – ово је Јавност. Јавност коју никада нисмо имали, ни под ДОС-ом. Нека нам је са срећом. Политичке странке, водите рачуна да ово добро –јавност- не упропастите. Водите рачуна!! Морам нешто о овоме рећи, па куд пукло да пукло, коме се свиђало или не свиђало.(А, није моје) „Молим вас генерацијо, не преиспитујте и не анализирајте ове младе људе, њихове протесте против диктатора. Ми смо им оставили Вучића у наследство, не зато што смо 6.октобра били демократе, него смо били пизде које неће да прљају руке. Пустите на миру овај млади, храбри свет да направи Србију какву жели. Немају планове после Вучића, немају лидера који се нама свиђа, немају ово, немају оно…

Е, ми смо све то имали и зајебали смо ствар!

Ако савладате стид што смо нашој деци оставили овакво наслеђе, придружите им се суботом и ћутите. Ако не можете да ћутите, ставите пиштаљку у уста.Требало би да сви преко 55 година изађемо једне суботе пред колону, клекнемо и замолимо децу да нам опрости.“ А ја вам, преко М.С. поручујем: „ Јер тридесет година је младост, то сада мислим, кад сам се неповратно удаљио од ње, младост која се ничега не боји, па ни себе.“  Ви млади, не јебите живу силу! А, још мање Вучића. Нема разговора са Вучићем. Нема! Александре Вучићу, ово је крај! Догодине у Слободи!  НАС  ЈЕ  ИПАК  ВИШЕ. Видимо се у петак, 15.2. у 18 часова,на платоу испред ЛКЦ.

Леп дан, и свако добро. Ма где били.

др Вјачеслав Нешић