Sistem socijalne zaštite u Srbiji nije u potpunosti usklađen sa potrebama građanki i građana, pokazuje istraživanje koje je sprovelo udruženje “Sociativa”. Da je neophodan urgentan rad na unapređenju sistema socijalne zaštite i da promene na svim nivoima kroz međusobnu saradnju i koordinaciju svih aktera zaključci su ovog istraživanja. 

Razgovori sa građanima, pomagačima, fokus grupe, ulične akcije sa građanima i analiza stručne literature – sve ovo se sada nalazi u završnom dokumentu “Preporuke za unapređenje politika i praksi socijalne zaštite iz ugla pomagača i građana”.

Preporuke su podeljene u tri grupe. Prva grupa je, prema rečima pokretačice ove inicijative Gordane Marčetić-Radunović, unapređenje usluga prava i mera sistema socijalne zaštite, dok je drugi deo unapređenje položaja pomagača. Treći deo u ovom istraživanju odnosio se na unapređenje komunikacije socijalne zaštite sa građanima.

“Građani i pomagači se slažu oko jedne stvari a to je da sistem socijalne zaštite nije u potpunosti usklađen sa potrebama građanki i građana. Zadovoljno je svega 19,8% građana po pitanju obuhvata tih usluga i prava. Ono što su predlozi građana jeste da se obezbede veća i intezivnija materijalna podrška, pogotovo penzionerima koji imaju minimalne penzije, tako da ne pripadaju ni sistemu socijalne zaštite u smislu materijalne podrške”, kaže ona.

Građani su govorili i o potrebi za intezivnijom podrškom porodicama u krizi, jer tada postoji rizik za izmeštanje dece iz porodica. Bilo je dilema oko hraniteljskih porodica, ali i pitanja vezana za informisanje građana.

“Kažu da nisu dovoljno informisani, ali sve informacije koje dobiju vide kao korisne. Upravo zbog toga vidimo mogućnost da kroz ulične akcije i neka otvorena vrata institucije rade na informisanosti građana”, ističe ona.

U odnosu na te preporuke krenuli su u dva pravca odnosno dve grupe aktivnosti. Jedna grupa odnosila se na zagovaračke aktivnosti, na deljenje samog dokumenta sa predstavnicima institucija sistema socijalne zaštite i sa stručnom javnošću, a drugi deo se odnosio na rad sa pomagačima i građanima kroz neku vrstu podrške, razmena informacija, gde se svi podaci vraćaju kroz odgovore na pitanja građanki i građana.

“Sa nekim ustanovama smo napravili neke korake, a sa nekima je dogovoreno šta treba da se unapredi i pokrenu neke nove inicijative. Sa kabinetom Zaštitnikom građana dogovoreno je, odnosno, bilo je reči da se uvede mehanizam otvorenih vrata za pomagače, kao što postoji za građanke i građane”, navodi Marčetić-Radunović.

Na sastanku sa udruženjem privatnih domova za odrasla i stara lica dogovoreni su naredni koraci u organizovanju socijalnih radnika odnosno pomagača koji rade u ovim ustanovama.

“Dosta ima otvorenih pitanja sa kojima pomagači nisu zadovoljni, a onda nisu ni građani, tako da smo otvorili polje za dalju diskusiju i unapređenje u tom segmentu. Mi smo, u suštini, tu neka vrsta povezivanja, poveznice tog udruženja i privatnih domova i poslodavaca s jedne strane, i s druge strane socijalnih radnika i pomagača koji rade u tim ustanovama”, ističe Marčetić-Radunović.

Rezultati inicijative prezentovani na stručnim skupovima

Udruženje “Sociativa” je svoje dosadašnje rezultate u okviru inicijative “Pomagači i građani – na istoj strani” predstavilo i na stručnim skupovima.

“Jedan od tih događaja bili su i 26. Oktobarski susreti socijalne zaštite gde smo predstavili rezultate preko 550 stručnih radnika iz cele Srbije. Predstavili smo program grupe podrške ‘Pomoć pomagačima’ na 11. Kongresu psihoterapeuta Srbije, gde su takođe prisustvovale koleginice i kolege iz Srbije. Negde nam je fokus u tom razgovoru bio da grupe podrške mogu da budu mesto osnaživanja pomagača, da zauzmu aktivniju ulogu u samom sistemu”, kaže Marčetić-Radunović.

Na panel diskusiji koju su organizovali zajedno sa udruženjem “Daj mi ruku” i Komorom socijalne zaštite sačinjeni su zaključci.

“Pomagači su imali priliku da daju svoj glas i da ih institucije čuju. Dogovor je da se sakupe sva pitanja i da se putem mejlova pošalju odgovori na koja nisu mogli da odgovore, i da se na kraju vrate koleginicama i kolegama i putem našeg sajta”, dodaje ona.

Što se tiče grupne podrške, koja spada u drugi deo aktivnosti na projektu, organizovano je 12 grupa sastanaka profesionalnog usavršavanja. “Bilo je prilike da razgovaramo o stresnim situacijama na poslu, o lošim uslovima za rad, nemanju nadoknada… I taj deo je bio značaj u grupama podrške. Dobijali smo informacije i komunicirali dalje sa institucijama”, kaže ona.

Veliku zahvalnost za sve do sada što su uradili duguju, kažu, i organizaciji CRTA koja im je pomogla tokom čitavog rada i trajanja inicijative. Pomoć su dobili u sklopu projekta Tvoje mesto u Srbiji.

U okviru inicijative urađeno je šest videa, gde su između ostalog stručnjaci davali odgovore na pitanja šta je sistem socijalne zaštite i zašto je on važan.

Svi ovi video materijali predstavljaju odgovore kako bi se građani približili odgovori, a oni se mogu pronaći ovde.