Srbija je zemlja visoke političke korupcije, a građani su taoci. Ključna stvar je što se ta korupcija odražava na naše živote jer je priča o političkoj korupciji  priča o Srbiji i to ne samo danas, već u poslednjih nekoliko decenija, ocenio je sinoć  na tribini u Vranju predstavnik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović.

U Vranju je u četvrtak održan okrugli sto na temu “Javna potrošnja u Srbiji: građani i pravosudne institucije u vrtlogu političke korupcije“, u zgradi Okružnog načelstva, u organizaciji Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava i Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju.

Osnovni cilj projekta je unapređenje stanja u sistemu javne potrošnje koncipiranjem i zagovaranjem kvalitetnih rešenja do kojih se dolazi putem otvorene debate i razmenom stavova o stanju u ovoj važnoj oblasti.

KORUPCIJA U POLITICI

Dobrašinović, je objasnio je fokus tribine politička korupcija i način na koji se ona odražava na živote građana. Uloga izvršne vlasti, prema njegovim rečima, ogleda se u institucionalnoj postavci koja omogućava da se ništa loše ne desi onima koji su duboko u kriminalu i koji rade protiv interesa građana.

Profesor ekonomije i naučni savetnik Instituta za evropske studije iz Beograda prof. dr Miroslav Prokopijević, osvrnuo se na problem državne pomoći govoreći da se sve promenilo kada se država umešala u oblast privrede.

“To je sada vrlo snažna simbioza koja se ogleda u dve oblasti, u oblasti regulacije i oporezivanja. Dugo se smatralo da je državna pomoć korisna i da je treba davati privredi, da pomaže nedovoljno razvijenim regionima ili da povećava zaposlenost. Državna pomoć, međutim, ni iz daleka nije korisna kao što se pretpostavljalo i, šta više, ona može da bude kontraproduktivna, pa i štetna”, istakao je Prokopijević.

DRŽAVNA POMOĆ

Ako se nekoj firmi, objašnjava, odobri državna pomoć, to znači da ljudi u toj firmi ne znaju da rade.

“Kada Srbija daje silne pare nekoj kompaniji da bi se održala na tržištu, to znači da zaposleni tamo ne znaju da rade. Kad neka firma počne da dobija državnu pomoć, ona ima mali motiv da se restruktuira jer se nada da će preživeti od te pomoći”, konstatuje Prokopijević.

Predsednica Etičkog saveta Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić, kaže da, kada se priča o kriminalu, izvršioci takvih krivičnih dela su upravo najuticajniji ljudi u društvu koji imaju najviše novca.

“A, tu ne spadaju samo političari koji imaju mogućnost da izađu iz takve situacije. S druge strane, postoji zakonodavni okvir i mehanizam koji obavezuje tužioce da vode računa o mnogim stvarima”, poručuje Komlen Nikolić.

Kad god dođe do promene vlasti, prema njenim rečima, svako od njih ima viziju kako treba da izgleda pravosuđe.

“Poznato je kakve su okolnosti u društvu i da postoji egzistencijalni strah kada su u pitanju ljudi u pravosuđu, ali ipak očekujemo hrabriji nastup naročito tužilaštva u borbi protiv korupcije”, naglašava Komlen Nikolić i dodaje da je nakon položene zakletve, prisutna svest da se mora postupati po zakonu.

TUŽIOCI

Izvršni direktor Beogradske otvorene škole Milorad Bjeletić, mišljenja je da građani koji nisu deo vlasti zajedno sa medijima mogu da učine da teme o ovoj problematici postanu razumljivije.

“Mislim da je korisno da delimo ovu vrstu korupcije na javnim nastupima, jer je korupcija u zdravstvu, školstvu nešto što građani osete i na svojoj koži i ona udara tamo gde smo najslabiji. Ona kvari moral, narušava osećaj pravde, a posledice su velike po razvoj društva. Potrebno je da glasno govorimo o korupciji, jer kao građani imamo obavezu da to radimo”, poručio je Bjeletić.

Okrugli sto je deo projekta “Građansko društvo i pravosuđe: ka više transparentnosti i borbe protiv korupcije u javnoj potrošnji” koji se realizuje uz podršku Delegacije EU u Republici i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.