Udruženje građana “Tim 42” iz Leskovca” profilisalo se kao udruženje koje svojim projektima pokreće teme o prekomernoj zagađenosti vazduha na jugu Srbije, posebno u Leskovcu, kao udruženje koje godinama radi sa mladima, neformalnim grupama građana i koje brine o zaštiti životne sredine. Sa liderkom “Tima 42” Anom Pecarski razgovarali smo o nekoliko poslednjih akcija i o onima koje predstoje.

Na osnovu vašeg dosadašnjeg rada, šta je najvažnije kada želite da pokrenete ljude u lokalnoj zajednici – odakle se zapravo počinje?

Građanima je potrebna podrška da se bave onim problemima i prilikama koje su im važne. Prirodno, svi mi želimo da budemo aktivniji i unapredimo na neki način mesta u kojima živimo, bilo da je to na nivou zgrade, komšiluka, sela, okruga… Ali ono što nedostaje to je sistemska podrška, da ne naiđete da hiljadu prepreka, da znate kome da se obratite za podršku i na koji način.

Da li je teško motivisati građane da se uključe u neku inicijativu ili javnu raspravu?
Šta je u tom smislu za njih najveći podsticaj?

Na ovo pitanje bih odgovorila: zavisi na koji način se uključuju. Iz našeg iskustva, ali i na osnovu istraživanja koje sprovodimo, vidimo da postoji veliko nepoverenje građana u procese donošenja odluka. Oni smatraju da se javne rasprave, ankete za prikupljanje predloga organizuju isključivo kako bi se ispunila neka forma, i da njihovi predlozi neće biti uvaženi. Zato i odlučuju da se ne uključuju u slične procese, iako bi imali šta da predlože.

Jedan od primera ovakvih procesa je javna rasprava za budžet grada, gde kad podneste predlog ne dobijete odgovor da li je vaš predlog usvojen, pa imate utisak da ste ga “bacilli u bunar” i da niko nije zaista bio spreman da vas sasluša.

Mislim da donosioci odluka treba da usvoje sistem “niko nije bolji ekspert za to šta je potrebno nekom naselju od ljudi koji tu žive” i da na taj način pristupaju planiranju: sistemski uz suštinsko uključivanje.

S druge strane, naše iskustvo pokazuje da kada građanima zaista date priliku da nešto promene, onim se aktiviraju, pokrenu zajednicu, pronađu dodatne resurse, ulože trud i energiju. Na konkurs za podršku grupama građana koji smo organizovali početkom godine prijavilo se čak 44 različitih grupa ljudi koji su spremni da se aktiviraju i ulože svoje vreme da reše neki problem ili unaprede nešto u svom kraju. U našim akcijama čišćenja učestvuje sve više građana, spremnih da deo svog vikenda ulože da ulepšaju neki deo grada.

Da li primećujete razliku u motivaciji i reakciji među različitim grupama – na primer,
mladima, starijima, ili ljudima iz seoskih i urbanih sredina?

Razlika u interesovanjima svakako postoji, različite grupe se okupljaju oko različitih ideja, ali nivo aktivizma i želje za promenom kod građana postoji nevezano za godine i mesto gde žive. Od 10 projekata koje smo podržali ove godine u Jablaničkom, Pčinjskom I Pirotskom okrugu, čak 7 se sprovodi u selima i manjim mestima. Ponosni smo na činjenicu da je najmlađi učesnik naših akcija čišćenja (do sada), šestogodišnji Vuk koji je ništa manje od odraslih doprineo akciji, I na kraju nam dao kompliment da smo “najbolji đubretari”.

Iskoristila bih ovu priliku i da najavim konkurs “Šta nam teško” za projekte mladih koji ćemo uskoro raspisati, a za koji svake godine postoji veliko interesovanje. U okviru ovog nacionalnog programa volontiranja mladih hiljade mladih ljudi je u prethodnim godinama organizovalo različite edukativne, volonterske, ekološke, sportske, kulturne i umetničke aktivnosti.

Možete li podeliti neku priču sa terena koja vas je posebno inspirisala – trenutak kada
ste videli stvarnu promenu zahvaljujući lokalnom angažmanu?

Teško mi je da izdvojim jednu, jer je svaka grupa građana na svoj način inspirišuća.

Nedavno smo posetili grupu žena iz sela Ranutovac kod Vranja, koje se uspešno bore protiv stereotipa o ženama u ruralnim sredinama. One su okupile zajednicu sa ciljem da urede neadekvatno i nebezbedno dečje igralište u mesnoj zajednici. Svojim aktivnostima ne žele samo da pruže deci bezbedniji prostor za igru i aktivnosti na otvorenom već i da podstaknu svoje komšinice, sestre, rođake, ćerke da učestvuju u kreiranju svoje zajednice i daju im primer za dalji aktivizam. Pored toga, organizuju porodičnu mini-olimpijadu: trka beba, trka na jednoj nozi, trka u džaku, vučenje konopca, obaranje ruku, ples sa balonom, žongliranje balona i puštanje balona sa pozitivnim porukama. Meštani ovog sela stalno ulažu svoje vreme da unaprede prostor gde žive i stvore nove prilike za sebe i svoje komšije, i bilo nam je vrlo inspirativno da obiđemo sve što su uradili I čujemo njihovu priču.

Grupa prosvetnih radnika koje smo podržali radi na podizanju svesti i unapređenju medijske i digitalne pismenosti među mladima kako bi postali odgovorni korisnici digitalnih platformi. Oni žele da spreče nekritičko prihvatanje stereotipa i predrasuda koji nastaju pod uticajem medijskih sadržaja, i da edukuju mlade o opasnostima zavisnosti od mobilnih telefona, video igara i nepromišljenog konzumiranja onlajn sadržaja. Sprovode edukativne radionice i zajedno sa decom pripremaju pozorišnu predstavu kojom će kroz dramsku umetnost prikazati stvarne probleme i rešenja u digitalnom svetu.

Meštani Čukljenika rade na uređenju zapuštene Kukar česme odakle vodu za piće koristi trećina stanovnika ovog sela. Oni će urediti prilaz i ulepšati javni prostor oko Kukar česme postavljanjem klupica i akcijom ozelenjavanja.

Kao što vidite, aktivnosti su različite ali ono što ih povezuje su aktivni građani koji su se okupili oko nekog problema ili potrebe i spremni su da ulože svoje vreme i trud da naprave neku pozitivnu promenu.

Koji su vaši naredni planovi u narednom periodu, posebno kada je reč o jačanju zajednice i aktivizma na jugu Srbije?

Nešto što najskorije dolazi je Eko bazar, izložbeni i prodajni bazar proizvođača ekoloških proizvoda i rukotvorina iz našeg kraja. Pozivamo sve građane da posete štandove, upoznaju vredne proizvođače, probaju domaće proizvode i saznaju više o značaju očuvanja tradicije i prirode. Biće proizvoda od meda, raznovrsnih delicija od voća, kozmetike od prirodnih sastojaka, autentičnih rukotvorina.

Nastavljamo svakako sa redovnim akcijama čišćenja, pa pozivamo sugrađane da nam se priključe, ali nam i predlože nove lokacije koje treba urediti.

Tokom leta raspisaćemo konkurs za podršku projektima mladih, pa ih ovom prilikom pozivam da smišljaju ideje i okupe timove kako bi se oprobali u svojim prvim inicijativama. Lepa strana “Šta nam teško”, programa za projekte mladih je to što je grupama obezbeđena i finansijska i mentorska podrška tokom svakog koraka, od planiranja do promocije, tako da im je potrebna samo dobra volja i ideja.