Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović juče je sa predstavnicima JP Urbanizam i izgradnja i saradnicima, obišao vidikovac Sokolica koji bi uskoro trebalo da bude stavljen u funkciju, saopšteno je na zvaničnom sajtu grada Leskovca.
Na gradskom sajtu saopštavaju da će Srbija zaposliti lice koje će brinuti o ovom prostoru, kao i o posetiocima koji žele da zabeleže netaknutu prirodu kanjona Vučjanke, kako bi sigurnost svih posetilaca ove lokacije iz Leskovca i okoline ali i potencijalnih turista iz zemlje i inostranstva bila podignuta na viši nivo.
Kako dalje kažu, na ovom nedavno zaštićenom području, koje je od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine proglašeno „Spomenikom prirode” i predelom sa izuzetnim odlikama, pod zaštitu je stavljeno 49 hektara područja i utvrđeni režimi prvog, drugog i trećeg stepena zaštite.
“Zahvaljujući partnerskom projektu „Zemlja legendi“ koji je deo programa prekogranične saradnje Srbija – Severna Makedonija na kojem su partneri Grad Leskovac i opština Kriva Palanka, ukupne vrednosti 198.667 evra koji sufinansira Evropska unija, uređen je vidikovac Sokolica, u blizini utvrđenja Nikole Skobaljića – Skobaljić grada, sa kojeg se pruža pogled na predivni kanjon Vučjanke”, saopštavaju na gradskom sajtu.
Podsećaju da je ugovor za sufinansiranje sredstvima EU potpisan je sa Ministarstvom finansija Republike Srbije – Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
“Ukupna vrednost radova iznosi 8.783.040 dinara. Na vidikovcu Sokolica postavljena je zaštitna ograda, platforme u kombinaciji drvo/staklo, stepenište u steni na nepristupačnim mestima, a biće urađeno i trasiranje i obeležavanje izletišta, kao i mobilijar”.
Izvor: Sajt grada Leskovca
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Jel se gondolom popeo?
Predivan vidikovac, test opterecenja je uspesno odradjen, hehe 😉
Pogled sa stene je bio isti kao i sada sa vidikovca osim što je bila razlika u tome što je stena prirodna i što većina posetilaca nije smela da priđe do same litice. Sada kad svi stanu na vidikovac, pa kad se napravi izletište i mobilijar, sve kese limenke i flaše odatle odoše dole u kanjon koji zbog nepristupačnosti više niko živ neće moći da očisti tako da će to biti kraj netaknute prirode i predela izuzetnih odlika.
Posto je vidikovac pravio sns kadar da li moze da izdrzi ovoliki teret.
Samo jedno pitanje. Koliko sam obavešten, Ministarstvo zaštite životne sredine je naložilo da se obustave radovi i da se ovaj prostor vrati u pređašnje stanje. Ako je to tačno, molim redakciju Jugmedije da to proveri i obevesti nas, kako je onda nastavljeno sa radivima i kako je moguće da je protivno slovu Ministarstva ovaj objekat završen? Hvala unepred na odgovoru.
Projekat je sporan i stopiran je od strane Ministarstva. Ali kao što je sve sporno u ovoj državi sa ovom vlašću tako i ovo prođe glat na jedan telefonski poziv. Plaćaće oni sve ovo budite sigurni. Saša Mladenović je već platio.
Gde su nosioci projekta „Zemlja legendi“?
Gde su partneri na projektu?
O šta ovaj iz direkcije traži ovde i svuda, da nije malo previše?
Kakvo je ovo ruglo usred prirodnih lepota?
Idite više s vlasti uništili ste i grad i sela.
Kič i neukus je njihovo drugo ime.
Gradnja i ugradnja samo njima lepog dok narod pametan i uman beži glavom bez obzira. A ovde im mogu doći samo njihov seljački kadar i bugari kada dođu na roštiljijadu koju su takođe obesmislili.
Kakva vlast takav i projekat dno dna. Nadam se da će im ubrzo doći kraj, jer je sve ovo običan kičeraj.😠🤮😡
Тoga dana kada je Bog stvarao prirodne krasote na jugu današnje Srbije, krenuo je od zapadnog podnožja Helma. Negde tamo gde danas leži grad Pirot se baš svojski potrudio, i potrošio većinu lepih materijala. A onda je u suton već umoran i praznih bisaga stigao u pusteliju u kojoj ničega nije bilo. Nogama je na brzinu utabao veliku kotlinu i jednim potezom ruke, prstima desne šake urezao pet ogrebotina u tlo. Potom je na južnom kraju istresao ono malo krhotina i bistre vode što mu je od Helma preostalo.
Tako nastade Dubočica i njeno petorečje, i planina Kukavica i kanjon sa bistrom vodom u njoj.
– Na Sokolicu sam se prvi put popeo u petom ili šestom razredu osnovne. Odveo me školski koji je danas ponosni suvlasnik jedne od preostalih vodenica. Posle studiranja se nije vratio. Sreo sam ga pri kraju prošle u Beogradu. Reče mi da mu samo Vučjanka nedostaje. I reče mi da Sokolicu više ne želi da vidi.
– Ja sam na Sokolicu vodio samo neke posebne. Voleo sam da u njihovim očima gledam ushićenost i strah dok me nesvesno do bola stežu za ruku. Zbog tog bola, ni ja više neću na tu stranu.
– Bez imalo želje da omalovažim nečiji trud kao ni nečiji smisao za lepo, moram da postavim neka pitanja.
– Ne zanimaju me finasijski detalji projekta, ni pekari koji su izvodili radove, kao ni navodno negativno mišljenje Ministarstva za zaštitu životne sredine. Time neka se bave finansijeri i neka buduća, ekološki savesnija vlast.
Ja kao građanin Republike Srbije, ovoga trena imam pravo da znam sledeće:
– Da li je redovan inspekcijski nadzor utvrdio da je temelj objekta izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom tj. da li snimak izvedenog stanja sadrži sve potrebne geodetske podatke?
– Da li će ovaj objekat pre najavljenog stavljanja u funkciju, dobiti upotrebnu dozvolu?
Prema zakonu, objekat koji nema upotrebnu dozvolu je još uvek gradište. Po tom istom zakonu, leskovački trg je još uvek gradilište, kao što je gradilište bila i dva puta svečano otvorena Železnička stanica u Novom Sadu.
– U zemlji u kojoj se zgužvani papirni džakovi umeću u betonske nastrešice, i u kojoj se stare gume zakopavaju pod asfalt autoputa, sasvim je logično postaviti pitanje upotrebne dozvole, zar ne?
Ili možda još uvek nije?!