Nova godina u koju smo tek išli ući će u istoriju kao graničnik jedne epohe. Kao što je godina Hristovog rođenja uzeta za početak jedne ere, tako će i Nova 2021. biti uzeta kao početna ili prva godina covid epohe. Mi koji smo je doživeli bićemo svedoci jednog perioda u istoriji čovečanstva koji će biti prepoznat kao najneljudskiji u novijoj istoriji čovečanstva.

Ne volim Nove godine. To valjda ide sa godinama, pojma nemam. Uvek mi je bilo blesavo radovati se činjenici da postaješ godinu dana stariji, zaduženiji, opterećeniji a sve to bez svoje želje. Ovu Novu dočekao sam u malčice drugačijem raspoloženju, sa zahvalnošću što sam dočekao da je ispratim onu staru i odgledam joj leđa. Odnela mi je dosta prijatelja, neke je samo opomenula na to da su smrtni i ako se nečemu radujem to je upravo te opake godine koja je, ipak, samo početak nečega groznog a toliko velikog da se samo naslućuje.

Veselje na brodu ludaka traje, sa televizora estradni umetnici i ostali daju sve od sebe da zaboravimo čabar u kome se kao čovečanstvo nalazimo. Neki pevaju, neki pričaju šta su im scenaristi napisali ali suštinski nema razlike. Ona godina mi je odnela toliko prijatelja i dragih ljudi da je svakako neću pamtiti po dobrom. Jedina mi je uteha da su dobri ljudi ponovo zajedno, radujući se jedni drugima na nekom boljem mestu.

Teraj se 2020. godino što dalje.