Problem Grdeličana nije manjak rezervoara i nedostatak sistema za prečišćavanje. Problem Grdeličana je potpuna mentalna otupelost, obamrlost, komatozno stanje uma, stanje osobe koja jedva čeka da joj se dogodi smrt, jer će je jedino ona ratosiljati svih ovozemaljskih muka. To je problem Grdeličana, koji mirne duše nemo, tupo, obamrlo posmatraju kako im se pred očima oduzima voda, bahato, bezdušno, kriminalno. Siluje se priroda, ranjava i uništava, ubija na najgori mogući način uz aminovanje pre svega Grdeličana. Zna se dobro za decenijski problem Grdeličana sa vodosnabdevanjem, uvek posle jakih pljuskova vode nije bilo zbog zamućenja i niko se zbog toga nikada nije bunio niti žalio. Navikli smo se mi na to. Problem je ovde bahatost vlasti, kako one prethodne koja je mimo svih zakona izdavala kojekakve dozvole za izgradnju takozvane mini hidroelektrane na našoj Rupskoj reci ( a zna se dobro kako se po zemlji Srbiji izdaju raznorazne „dozvole“, to najbolje znaju džepovi onih koji su ih potpisivali), tako i ove aktuelne koja očigledno nema nameru da preispita „slučaj“ i zaustavi gradnju dok se ne utvrdi da li su izdate dozvole u okviru zakona (u koje se aktuelna vlast na sva usta kune) ili se samo neko debelo ofajdio (a ako jeste da se utvrdi ko, kako, kada i koliko).