Naime, ono je otkriveno 1991. godine kada je kopan podzemni prolaz, a u njemu su navodno  otkriveni humanoidni kosturi odraslih osoba i jednog deteta na osnovu kojih je utvrđeno da su muškarci bili visoki skoro 3 metra, a žene oko 2,5 metra.

Ovo je samo jedna od “teorija zavera” koje kruže društvernim mrežama služeći se slikom koju je  baš u tom period uslikao  legendarni niški fotograf Dušan Mitić Car.

“Sve je munjevito zaliveno betonom i od ovog otkrića ne bi ostao ni najmanji trag da nije isto tako munjevito fotograf napravio nekoliko fotografija koje su danas jedino svedočanstvo ove enigme. Ko to pokušava da uništi ove skelete širom sveta i zašto?”, pitaju se teoretičari zavere.

Ipak, moraćemo da ih razočaramo. Naime, zaista je reč o pravoj nekropoli, ali u njoj ne leže ostaci džinova.

“Fotografija je autentična i niški Muzej u istorijskom odeljenju poseduje fotografije Dušana Mitića Cara.Ona je dokument iz 90-tih godina, kada se gradio podzemni prolaz u Nišu. Očigledno da je tada došlo do otkrivanja pomenutih skeleta. Želim da upozorim da fotografija može da stvori subjektivni utisak”, komentariše za juGmediu direktor Narodnog muzeja u Nišu Nenad Spasić.

Zapravo, te davne 1991. godine otkriveni su ostaci veće rimske nekropole. Oko nekropole, a zatim dalje duž nekadašnje Pobedine ulice pronađeno je nekoliko grobova sa dobro očuvanim skeletima oko kojih je napravljena fama da su preko dva metra visine, iako je kasnije demantovano od strane arheologa koji su radili na iskopavanju da su nađeni bilo kakvi džinovski skeleti. Najviši među nađenim ostacima je bio 184 cm visine.

Nekropolu su istraživali pokojni arheolog Dušan Maksimović, Aca Đorđević i Toni Čerškov. Na mestu iskopavanja su nađeni i ostaci džamije koja se tu nekad nalazila. Inače, grobovi koje su pronađeni bili su iz perioda II i III veka. Kada se krenulo sa kopanjem za nastavak podzemnog prolaza u tadašnjoj Pobedinoj ulici nađeno je još nekoliko grobova koji su pripadali istoj nekropoli i koja se nalazila duž puta koji je kroz Pobedinu ulicu prolazio još u rimskog doba čime je ovaj deo grada predstavljao jednu od najstarijih komunikacija u kontinuitetu od skoro 2.000 godina.

“Da je bilo pameti, znanja i sposobnih ljudi danas bi Niš pored Medijane imao još jednu atraktivnu lokaciju zbog koje bi se u Niš slivale hiljade turista”, komentarišu Nišlije koji danas prolaze tom lokacijom i posmatraju radove na rekonstrukciji trga u centru grada.

Nama nije cilj da razuveravamo teoretičare zavera, ali da je reč o običnom mitu svojevremeno je niškim novinarima potvrdio i sam autor fotografije.

“Reč je tome da je ugao slikanja bio takav da oni na fotografijama deluju mnogo veći nego što zaista jesu”, kazao je on.