Iza zgrade Policijske uprave Leskovca na žicom ograđenom prostoru, na stotine je bicikala, raznih modela i marki, skladištenih u očekivanju njihovih vlasnika.

Većina ovde čami pod vedrim nebom, na gomilama, i po 10 i više godina jer se vlasnici ili ne javljaju ili nisu u stanju da u mnoštvu prepoznaju svoj bicikl.

To su bicikli oduzeti tokom vršenja krivičnih dela, objašnjavaju u policiji, najčeće je zapravo reč o ukradenim dvotočkašima.

“Vlasnici dolaze po svoje bicikle, pošto su prethodno prijavili njihovu krađu i ako se broj, model i marka slažu sa onima iz prijave, vraćaju im se nazad. Međutim, ima i onih koji su prijavili nestanak bicikla, ali kada dođu na lice mesta nisu u stanju da prepoznaju svoj dvotočkaš”, objašnjava Boban Zdravković, portparol PU Leskovac.

Prepoznavanje je inače veoma teško, nekada zbog protoka vremena, više zbog mnoštva nepreglednih bicikala.

“Gomile su ogromne. Tri sata sam izmučio i sebe  i policajce i nisam uspeo da je pronađem. Sve što znam jeste da je moj ukradni bicikl “poni” i da je plave boje. Takav nisam našao ili ga policija nije pronašla, ili jeste ali ga je lopov pre pronalska prefarbao”, žali nam se Milan Marković (50) iz Bobišta, koji uzalud traga za svoj stari bickl već tri godine.

Bicikli se izgleda najlakše i najviše kradu, bez obzira što se zaključavaju čak i debelim lancima.

Neki se lako mire sa nestankom, drugi teško jer dvotočkaši su jednima prevozno sredstvo, drugima noge, trećima ljubav.

Sada već pokojnom bolesnom mladiću Slađanu Đorđevići uz vlasotinačkog sela Ladovica, negde u ovo vreme prošle godine ukraden je bicikl „merida kalahari“, pred video nadzorom marketa Roda u Leskovcu. Zbog toga je, kako nam je tada rekao, izgubio i spokoj i noge. Nedavno je na adresu Jugmedie stigao mejl u kome nas prijatelj obaveštava da Đorđević nije preživeo opaku bolest, ali da je umro žaleći za ukradenim biciklom.

Milica Ivanović