Leskovčani su sinoć imali privilegiju da prisustvuju promociji najnovije knjige jednog od najtalentovanijih pisaca današnjice Stefana Mitića Tićmija, koji je u svom rodnom gradu predstavio književno delo “Guguto memeto” u Leskovačkom kulturnom centru.
Promocija je započela u večernjim časovima, u prijatnoj atmosferi prepunoj ljubitelja književnosti i podrške lokalnoj kulturnoj sceni, a Tićmi je oduševio prisutne svojom harizmom i skromnošću, ističući značaj svog rodnog grada za formiranje njegovog književnog stvaralaštva.
Njegova najnovija knjiga predstavlja zrelo delo ovog mladog autora, izdvajajući se po poetičnoj prozi i dubokim temama koje istražuje, ali kako je sam kazao, ne može je svrstati ni u jedan žanr.
Mitić je podelio svoju inspirativnu priču, ističući kako je ideja za knjigu prvo začeta kao koncept za filmski scenario. Objasnio je kako je njegova vizija postepeno evoluirala i transformisala se u slojevitu priču koja je pronašla svoje mesto među koricama knjige.
Dok je pričao o procesu stvaranja filma, Mitić je otkrio kako su se mnoge ideje i teme koje su bile planirane za film na kraju razvile u dublje i kompleksnije motive koji su se prelili na stranice knjige. Istakao je kako su ovi kreativni procesi međusobno nadopunjavali i obogatili se, stvarajući jedinstvenu i snažnu umetničku celinu.
Kroz svoje iskustvo, Mitić je podstakao prisutne da razmišljaju o kreativnom procesu na nov i inspirativan način, ističući važnost otvorenosti za evoluciju ideja i spremnosti da se prilagodi putu umetničkog izražavanja.
Ovim delom, čini se, Tićmi je uspeo da oda počast svom rodnom kraju i inspiraciji koju je crpeo iz lokalne kulture i tradicije.
Glumica leskovačkog Narodnog pozorišta Nataša Pejić zaronila je u stranice knjige Stefana Mitića i izvukla odlomke koji su kao ptice slobode odleteli u srca prisutnih.
Glas doktora Zorana Antića doneo je mudrost i razumevanje. Psihoanalitičar i psihoterapeut Antić otkrivao je tajne uma, analizirajući likove i situacije iz knjige kroz prizmu psihoanalize.
Nakon razgovora, usledila je interaktivna diskusija sa publikom, tokom koje je Tićmi otvoreno odgovarao na pitanja i delio svoje lične motive i procese pisanja.
Njegova strast prema književnosti i posvećenost umetnosti bila je očigledna u svakoj reči koju je izrekao, inspirišući prisutne da razmišljaju dublje o temama koje obrađuje u svojim delima.
Na promociji Stefana Mitića, među blještavim svetlom i zvukom stranica knjige, jedinstvena atmosfera obavila je salu. Staro i mlado, prošlost i sadašnjost, svi su se okupili pod jednim krovom, pokazujući da umetnost premošćuje sve razlike.
Mladi su se smejali, dok su Mitićeva slova oživljavala pred njihovim očima. Oni su prepoznavali svoje snove, svoje dileme, u priči koja je bila i njihova.
Sa druge strane, stariji su slušali sa poštovanjem, sa osmehom na licu dok su se vraćali u vreme koje su možda već zaboravili. Mitićeva rečenica bila je kao most koji ih je povezivao sa prošlošću, odajući počast sećanjima koja su čuvali u svojim srcima.
Mitić, omiljen među svim generacijama, nije samo predstavio knjigu; on je podigao most između prošlosti i budućnosti, spajajući srca i umove svih prisutnih. Njegova priča postala je i njihova priča.
Nije prošlo ni bez potpisivanja knjiga i ličnog susreta sa čitaocima, što je dodatno produbilo vezu između autora i publike.
Atmosfera topline i zajedništva koja je vladala tokom cele promocije svedočila je o tome koliko je Stefan Mitić uspeo da poveže sa svojim rodoljubljem i svojim delom.
U celini, promocija najnovije knjige Stefana Mitića u njegovom rodnom gradu bila je ne samo prilika za predstavljanje književnog rada, već i za slavljenje lokalne kulture i književne scene.
Stefan Mitić nastavlja da inspiriše svojom strašću i talentom, ostavljajući neizbrisiv pečat u svetu književnosti.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Sam naslov knjige me je jako obradovao. Tata mi je govorio da gugutke pevaju:“Guguto memeto, kude ces? U lojze, za grojze. Ako li i ja?“. To je uspomena na vreme kad je svaka kuca u LE koja drzi do sebe imala svoje lojze i svoje vino. Gugutke volim i dan danas, divne, glatke, ciste… pevaju pesmu mog detinjstva i detinjstva mnogih ledlskovcana. Hvala autoru.