Gimnazija „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu iznedrila je mnoge uspešne generacije, doktore nauka rasute svetom. Neguje se uspomena na te odlikaše i njihove profesore, dok danas hodnicima ove ugledne škole odzvanja smeh, u učionicama znanje, u biblioteci muzika, s profesorima koji su već stvorili ime.

Proveli smo jedan čas s učenicima koji su već sklopili srednjoškolske knjige, sa 4/3 i 4/4 odeljenjem, za koje profesori tvrde da su sve vreme bila liderska odeljenja. Sumiraju utiske četvorogodišnjeg školovanja, raduju se predstojećoj maturskoj večeri i strepe od prijemnog akademskog ispita, ali planiraju i budućnost.

Ljubav prema ovoj tihoj varoši na Vlasini, koji mnogi nazivaju lokal patriotizmom nasleđena od očeva i majki, i ovi mladi ljudi nose u srcu, ali na pitanje gde provode slobodno vreme i kakve im sadržaje pruža rodno mesto, imaju različite odgovore.

I Sreten Živković, za koga kažu da će najverovatnije biti đak generacije ove godine, isto kao i u osnovnoj, na sličan način provodi svoje slobodno vreme.

Za razliku od varoši, u kojoj, kao i u mnogo većim mestima, mladi i deca nemaju svoj kutak, gimnazija ima ponude za sva vannastavna interesovanja, kroz mnoge sekcije.

Prisustvovali smo radu jedne od njih – dramske sekcije. Učenici su vežbali pred nastup.

Gimnazijalci u Vlasotincu jedinstveni su po tome što za svoje profesore pri kraju 4. godine organizuju drugarsko veče, pre maturske večeri

Vlasotinačka gimnazija počela je sa radom 1962. godine, a ime je dobila po akademiku i piscu „Srpske trilogije“. Njen direktor sada je Živan Šušilić, profesor matematike, koji kao đak i kao profesor hodnicima ovog besprekorno uređenog zdanja šeta već 42 godine.

Iako su iz ovdašnjih školskih klupa izašli sada doktori nauka Aca Petrović, Snežana Đekić, zatim, Snežana Pljaskić Cekić, Maja Ristić, Dušan Cvetković, Ana Ćurković, Miodrag Cekić, Miroslav Milojević, Žarko

Spasić, Milijas Petrović i mnogi drugi, koji na dan kada slave godišnjice mature zasade po jedno drvo, Šušulić kaže da se gimanazijalci ne spremaju za doktorske titule već je cilj da se učenicima pruži solidno obrazovanje.

Maturant Stevan Nikolić trenira atletiku 13 godina. Nedavno je na okružnom takmičenju osvojio prvu, na republičkom 5. mesto. Biće fizioterapeut

Mada u vlasotinačkoj gimnaziji postoje dva smera, društveni i prirodno-matematički, zanimljivo je da se negde izgubila razlika, pa se tako ovi sa matematičkog opredeljuju za studije na društvenim, a ovi sa „jezičkog“ za studiranje na tehničkim fakultetima.

Tako će, na primer, Kristina Raičić studirati elektrotehniku, Vladimir Ranđelović prava Katarina Ilić engleski jezik, Jovana Stanković elektrotehnički, Marko Pešić i Nikola Ilić DIF, a neki se još nisu opredelili.

Većina učenika iz 4/3 i 4/4 su odlični učenici koji će, kažu, svoju školu pamtiti i po mirisu, druženju, bežanju sa časova i po svojim sjajnim profesorima.

Sa nekima od njih smo razgovarali, sa Vitomirom Hadži-Đokićem, profesorom informatike, njazaslužnijem za uspeh budućeg đaka generacije, Suzanom Pešić i Sašom Stankovićem, profesorima srpskog jezika i Biljanom Pipović, profesorkom engleskog jezika.

Želeli smo da naprave upoređenje sa generacijama od pre jedne decenije i kažu koliko savremene interenet tehnologije pomažu ili odmažu u učenju, te da li se petice forsiraju?

„Mislim da savremena tehnologija doprinosi širenju interesovanja učenika i ja sam, lično, pobornik savremene tehnologe. Čak dozvoljavam da koriste mobilne telefone, odnosno, internet na času. Na fesjbuku imam zatvorenu grupu dece koju spremam za takmičenje. Postoje predrasude o novijim generacijama, a ja mislim da su deca izuzetno pametna i kreativna, da poseduje mnoge talente, samo je bitno da ih mi prepoznamo i podstaknemo“, odgovara Pešićeva.

Pipovićeva se slaže sa svojom koleginicom, a što se petica tiče kaže da su nekada i sami profesori „krivi“ zbog forsiranja najbolje ocene.

Iako osnovci dolaze sa solidnim znanjem engleskog jezika, ona smatra da su gimnazijski planovi preambiciozni, bar što se tiče jezika koji predaje.

„A na nama je da dopunimo, prilagodimo. Gimnazija pruža veliko obrazovanje, veliku širinu, pa na kraju 4. godine deca zaista mogu da biraju fakultete“, veli Pipovićeva, koja podvlači da je Gimnazija u Vlasotincu jedina škola na jugu koja ima razmenu đaka sa školom iz italijanskog primorskog grada Falkonara, a razmenom su obuhvaćeni učenici sa oba smera.

Saša Stanković, koji je i književnik, objašnjava da su gimnazijalci „deca koja se traže“.

„Gimnaziju dobrim delom upisuju đaci koji zaista mogu mnoge stvari. Idu im dobro i prirodne i društvene nauke i jezici. Svoj talenat ispunjavaju od situacije do situacije. Nisu to završene ličnosti jer kada sa 15 godina upišu gimnaziju, onda nastaju promene, što mogu da potvrdim iz ličnog primera. Završio sam prirodno matematički smer, postao profesor književnosti“, priča.

Svaka generacija za sebe kaže da je najbolja, nadovezuje se direktor Šušulić, podsećajući da je nekada bio samo jedan „vukovac“ u generaciji.

Ipak, postoji razlika, ali, kako priznaju sami profesori, u načinu njihog rada, s obzirom da se kolektiv podmlađuje pa sa mlađima dolaze i novine, pre svega, poštovanje slobode mišljenja učenika.

Gimnaziju „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu pohađa, inače, 365 učenika u 15 odeljenja.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji sufinansira opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva