U glavnoj, Svetosavskoj ulici, u Vladičinom Hanu nalazi se zdanje nekadašnjeg prvog hotela u Vladičinom Hanu – “Babačko” u kojoj povremeno navrate potomci čuvenog advokata Staniša Kostiće.

U zgradi začetnika ugostiteljstva, kojoj nedostaje renoviranje kako bi joj se vratio stari sjaj, danas, skoro tri decenije uspešno posluje privatna prodavnica mešovite robe sa istim imenom, našeg sagovornika, Anastasa Bate Đorđevića, potomka nekadašnjih osnivača varošice.

Hotel je 1930. godine podigao potomak stare porodice Kostić, čuveni advokat Staniša Kostić. Na samo stotinak metara od porodične kuće koja datira iz 19. veka, nešto više postavljene od hotela, kraj reke Kalimanke.

„Mislim da je hotel zidan 1930. godine, a potkrovlje devet godina kasije. Podigao ga je Staniša Kostić, najuspešniji advokat toga vremena, narodni poslanik za vreme bivše Jugoslavije, ali i u posleratnom periodu.

“To je bila veoma bogata i uticajna porodica. Ćerka mu je bila udata u Italiji za nekadašnjeg ministra“, pričaju dobor upućeni mešta Vladičinig Hana.

Roditeljska kuća Staniše Kostića iz 19. veka se nalazi u ulici koja sada nosi ime Vladike Pajsija, skopskog mitropolita, po kome ja varoš nazvana,“ kaže Đorđević, koji u nekadašnjem hotelu „Babačko“ od 1994. godine, kao zakupac, drži prodavnicu mešovite robe pod istim nazivom.

Prema njegovim rečima, u hotelu su gore bile sobe za goste, u prizemlju restoran, dok je u podrumu bila smeštena kuhinja.

“Spratove je još u to vreme povezivao lift, koji je u kasnijem nekom periodu zazidan. Ulica je tada bila niža za par metara nego sada, pa su ispred bile bašta i terasa. Tu su prvi varošani provodili slobodno vreme, tu su se odvijala prva kulturna dešavajnja u malom mestu koje je tek zakoračilo u varoški život”, pričaju za Jugmediu komšije iza hotela “Babačko”.

Prema kazivanjima starijih žitelja koji iz priča svojih roditelja prenose dah onih vremena, advokat Kostić je nakon devet godina na zgradi hotela sazidao i potkrovlje.

Razlog za to je  bio samo znak prestiža, jer kuća komšije nije smela da nadvisi njegov hotel, te je na njemu dograđeno potrkorvelje.

Elitno mesto za okupljanje i razbibrigu lokalaca, hotel “Babačko” je tokom Drugog svetskog rata postao glavno mesto za smeštaj bugarskih oficira, na smo par minuta od zgrade policije i zatvora, gde su mnogi Srbi stradali, u kući Trajkovića.

„Za vreme rata Bugari su stanovali tu, u hotelu.  „Podstanari“ su se posle oslobođenja menjali, nekadašnji „Trgocentar“, preteča „Delišesa“, banka. Lokal nikada nije bio konfiskovan, jer nema više od 70 metara kvadratnih. Moja porodica je 1994. godine ovde otvorila prodavnicu, koja nosi isto ime kao nekadašnji hotel – „Babačko“, kaže Đorđević, čija je porodica u starim kumovskim vežama sa Kostićima.

On je pre nekoliko godina renovirao potkrovlje gde  povremeno dolazi naslednik Kostića.

Stavivi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.