LESKOVAC – Hotel „Vlajna“ na Kukavici bio je simbol ove planine i Vučjanskog kraja, a danas ne prima goste i preti mu urušavanje, dok se meštani ovog kraja sećaju vremena kada su i državne sportske  reprezentacije dolazile na rekreativne pripreme u ovaj dragulj jedne od najlepših planina koje Srbija ima.

Hotel je udaljen od Vučja 9 kilometara, a od Leskovca 15. Površina objekta je 969 m2.

Ovaj hotel na nadmorskoj visini od 750 metara stoji kao dragulj Kukavice dostojanstveno, ali bez imalo dostojanstva, željan da primi nove posetioce.

Za njegovo ponovno oživljavanje je ipak potrebno mnogo novca.

„Hotel je privlačio turiste, aliu nikada nije bio profitabilan. Nekada je na tom mestu bio prohodan put i preko Kukavice do Vranja. Sada bi tu moglo da se napravi odmaralište za decu kakvo je nekada postojalo u Kopašnici„, predlaže Vučjanac Ivica Cvetković.

Kada smo ga podsetili da je postojala ideja da se na tom mestu napravi rehabiliotacioni centar za bolesti zavisnosti, što je bila zamisao jedne nevladine organizacije, njegovo negodovanje je bilo zastrašujuće:

„Imamo mi dovoljno svojih narkomana  u ovom napuštenom mestu„, kazao je.

„Vlajna“ ima samo jednog stanovnika. Lokalnog čuvara koji na balkonu suši šumske pečurke i čuva hotel od obijanja.

Izgleda, zahvaljujući njemu, u sablasnom restoranu napuštenog hotela za jednim od stolova je još uvek rezervisano za neke nove goste. I sam se pita da li nade ima još uvek.

„Poslednja adaptacija je vršena 2008. godine kako bi se hotel doveo u funkcionalno stanje. U vlasništvu je NLB banke koja pokušava da ga proda„, objašnjava nam ovaj čovek.

Hotel se sastoji se od tri etaže: suteren, prizemlje i sprat, poseduje 29 soba i drugih pomoćnih prostorija (retorana, bara, TV sale, kuhinje, kotlarnice). Ukupnog kapaciteta je za 60 osoba.

Hotel poseduje svoj parking prostor, a u neposrednoj blizini se nalazi teren za rukomet i košraku, trim staza, teren za tenis.

Mnoge mlađe generacije ga se sećaju kao mesta na kome su proslavljali mature, zaljubljivali se, započinjali život i u njemu provodili najemotivnije trenutke iz svog života.

Ovo velelepno zdanje samo je jedan od prekrasnih objekata koji su osuđeni na propast u kanjonu reke Vučjanke.

Slične sudbine je i poznata vila Teokarevića u samom centru varošice, kao i hotel „Orlovo gnezdo“ preko puta hidrocentrale.

Pokušali smo da dobijemo predstavnike Mesne zajednice u Vučju kako bi saznali da li postoji neki plan da se ovim zgradama udahne novi život.

I znate li šta smo saznali? Na njihove  telefone se niko ne javlja jer zgradi u kojoj su im se nalazile kancelarije preti urušavanje pa su iz nje iseljeni , ali ne i preseljeni.

Mladenci se zbog toga venčavaju u prostorijama loaklnog Uslužnog centra, među šalterima.

Nekadašnji sjaj varošice ostao je u tragovima. Kako nam neko od lokalnih meštana reče „sablasni grad duhova bez nade za uskrsnuće„.

Dragan Marinković