Otkako su joj u plasteniku stigle jesenje hrizanteme za prodaju u dvanaest boja, Dragana Antonijević iz Vranja sve češće zalazi u njega kako bi iznova prekontrolisala stanje u kome se nalaze biljke. Tako radi godinama i to je jedan od razloga zašto već punih petnaest godina opstaje u ovom poslu.

Interesovanja za ovom vrstom cveća uvek ima na vranjskom tržištu pa otuda na njenu kućnu adresu već stižu dobre poslovne ponude.

“Uglavnom se javljaju moji standardni kupci sa kojima sam proteklih godina uspostavila odličnu saradnju”, kaže Dragana.

Ona se i ove godine nada i novim kupcima sa kojima će moći da ostvari dugoročnu saradnju na obostrano zadovolljstvo. Osim što odgovara na poslovne ponude naša sagovornica uporedo radi i na sprovođenje priprema za novu proizvodnu sezonu u kojoj namerava da proizvede oko 20.000 raznovrsnog cveća. Kaže da joj je sada najveća briga da kupi dvadesetak metara drva i oko dve tone uglja koji su joj tokom zime nephodni za zagrevanje plastenika. Uprkos brojnim obavezama ona je uspela da nabavi nešto malo drva. Ove godine kubni metar drva plaćala je po ceni od od 65 do 70 evra, a tona uglja je dostigla cifru od 200 evra po toni.

“Prošle godine cena kubnog metra drveta se kretala od 40 do 45 evra, a tona uglja je koštala 140 evra. Ove godine saksije koje koristim za sadnju cveća plaćam po 40 dinara, a prošle godine su koštale samo dvadeset. Kada uporedim ovogodišnje cene sa prošlogodišnjim veoma često se pitam kako ću da opstanem u svom poslu pored tolike skupoće”, priča Dragana.

Zbog toga je odlučila da ove godine nešto kasnije krene sa zagrevanjem plastenika kako bi potrošila manje energenata tokom zime. I pored toga, ona ne namerava da smanji broj biljaka koje će da proizvede za narednu proizvodnu sezonu. Neće bitno menjati ni proizvodni asortiman cveća, pa će tako za svoje standardne kupce ponovo proizvesti mini ruže, kaliopu, surfiniju, vrbenu, bombonicu, gerber. Jedino planira da izostavi proizvodnju afričke ljubičice zato što zahteva posebene uslove za uzgoj.

This slideshow requires JavaScript.

“Iako ova biljka ima prelepe cvetove, zbog čega je i veoma tražena kod kupaca, nisam više u mogućnosti da je proizvodim zato što iziskuje poseban način uzgoja”, kategorična je Dragana.

U proizvodnji cveća najviše joj pomažu deca i suprug. Njihova pomoć joj je najpotrebnija u trenutku kada krene njegova sadnja.

“Njihovo zaduženje je da mi zemljom napune saksije i poređaju ih u plasteniku, a sve ostalo je moja briga”, tvrdi Dragana.

Tih dana naša sagovornica  je gotovo po čitav dan u plasteniku jer tada ima i najviše posla. Kada se biljke prihvate, iako ima manje posla, ona opet puno vremena provedi u njima zato što mora da razgleda svaku zasađenu biljku. Čim primeti neku bolest na nekoj od njih ona odmah odlazi u poljopriivrednu apoteku da kupi adekvatno sredstvo za zaštitu.Veoma često se o tim bolestima konsultuje i sa proizvođačima cveća koji imaju više iskustva od nje i ukoliko već ima na lageru neki od preparata koji mogu da joj pomognu u sprečavanju nastale bolesti ona ih po njihovoj preporuci i primeni.

Dragana je odavno želi da u svojim plastenicima modernizuje postojeću proizvodnju. Nažalost ta investicija će morati još da čeka s obzirom na talas poskupljenja koji je zadesio i našu zemlju, kao posledica ratnih sukoba u Ukrajini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.