Deveti maj je datum kada je kapitulirala nacistička Nemačka u Drugom svetskom ratu i on se slavi u velikom broju zemalja, a u čast tog dana mnoge ulice ponele su ime tog datuma.

Jedna ulica u Leskovcu nosi ime 9.maja, ali malo ko za nju zna. Pronašao je je juče prijatelj JuGmedie i bio je zapanjen.

„Pretpostavljao sam da u Leskovcu postoji ulica sa tim imenom, ali nisam znao gde je. Danas sam je sasvim slučajno pronašao“, piše.

Objašnjava da je, zapravo, reč o atarskom putu koji se uliva u put između Groša i Donjeg Stopanja.

„Taj put se zove Ulica Svetozara Militeća. Sramota! U Leskovcu svoje ulice imaju i kurta i murta, a Dan pobede i Svetozar Miletić u – plastenicima!“, zapanjen je ovaj Leskovčanin.

Svetozar Miletić bio je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine XIX veka. Bio je predsednik Družine za ujedinjenje i oslobođenje Srbije.

O važnosti sloma Nemačke u Berlinu, u kome su dan ranije prve ušle snage Sovjetskog saveza ne treba ni govoriti, iako je Drugi Svetski rat u svetu okončan tek bacanjem atomske bombe na Hirošimu.

Žrtve koje je dala Srbija za oslobođenje od fašizma su velike i svaki grad i opština slavi svoj Dan osolobođenja, ali se ovde nekako zaboravilo na 9. maj, pa otuda je i ulica sa tim datumom na periferiji Leskovca, sa skoro nevidljivom napisom.

Zaista sramota!

Stanovnica ulice Deveti maj

E, ovako: u toj ulici postoje 4 kuće, to je ulica u ataru Donjeg Stopanja ali su kuće u naselje Vinarce (sto nema logike) (ja stvarno ne znam kako moze to a’l u katastar može sve. Svaka kuca se vodi na posebnoj adresi samo se jedna kuca vodi na 9.maj i to broj 15, jedna kuca se voda na ulicu Petra Momcilovica ,Vinarce ( broj kuce ne znam), a druge dve kuce se vode na ulicu Jovice Mihajlovica, Donje Stopanje (broj kuce ne znam).

U toj ulici postoje 4 osobe sa invaliditetom.

Put je bio katastrofalan pa smo se skupili platili kamioni da na kolko tolko popune put tu nam je pomogo predsednik mesne zajednice iz Donjeg Stopanja iako se mi vodimo pod naselje Vinarce, jer za ljude iz Vinarce mi ne postojimo ovde,( iskreno nismo ni bili u mesnu zajednicu u Vinarce da molimo za pomoc).

Ljudi koji imaju folije su pomogli da nam se put kolko tolko popuni.

Kad dodju izbori tad se sete da nam posalju grejder da ga izramnjaju ali samo tad na svake 4 godine, taj put vodi do selo vinarce i prolazi pored jako velike divlje deponije (mozete da prodjete i da slikate da se uverite), i po tom pitanju niko nista nikad nije preuzeo.