On je jedan od šestorice takmičara kluba „Nais“ iz Niša koji su minulog vikenda osvojili prvo mesto na prvenstvu Srbije u Golbalu. Sa zlatnom medaljom na državnom prvenstvu i prosekom od čak 9,91 na Pravnom fakultetu, Stevanović je je sigurno najuspešniji student medju sportistima u Nišu.

Njegov uspeh je utoliko veći kada se zna da je potpuno slep od svoje druge godine.

„Slepe osobe uglavnom imaju neku predstavu kako izgleda svetlost. Mogu da je barem delimično vide i naslute. Ja nemam nikakvu predstavu kako svetlost izgleda jer su mi zbog tumora amputirane obe očne jabučice„, objasnio je Stevanović.

Stefanova borba sa veoma retkim oblikom tumora započela je ubrzo posle prvog rodjendana. Do tada je bio potpuno zdravo dete a onda je njegovo desno oko počelo da „šeta“.

„Roditelji su me odmah odveli na pregled, ali su ih lekari punih sedam meseci ubedjivali da je sve u redu. U medjuvremenu tumor je zahvatio i drugo oko, a da ne bi metastazirao jedino rešenje bila je amputacija očnih jabučica„, rekao je Stevanović.

Uprkos ozbiljnom hendikepu, Stevanovića od diplomiranja na Pravnom fakultetu dele samo još dva ispita. U indeksu za sada ima sve same desetke i tek tri devetke.  On pritom uči potpuno sam  uz pomoć laptopa koji ima govorni program. Udžbenike napisane u vordu ili pdf-u uzima iz Centra za izdavaštvo Pravnog fakulteta, a program na laptopu ih prevodi u glas.

„Moji roditelji i sestra su moja velika podrška, ali oni su svesni da je mnogo bolje za mene da sam potpuno samostalan. Učim sam kao što sam bez ičije pomoći, iz sela Šarlinca kraj Doljevca u kome sam rodjen, četiri godine odlazio u gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu, objašnjava.

Poslednjih godinu dana osim sa knjigom Stevanović se redovno  druži sa loptom za golbal i trenira svakog dana osim nedelje, a ponekad treninge ima i dva puta dnevno.

„Golbal sam rado igrao dok sam bio u osnovnoj školi za slepe učenike u Zemunu. Posle toga nisam bio u prilici da se njime bavim jer u Nišu nije bilo golbal kluba. Prošlog novembra priključio sam se novoosnovanom klubu „Nais“ na poziv profesora DIF-a Marka Aleksandrovića„, priča mladić.

U narednih mesec, dva, Stevanović će imati puno sportskih obaveza zbog već zakazanih brojnih golbal turnira u zemlji i inostranstvu.
Očekuje ga, što je još važnije, i diplomiranje na fakultetu. Veom vredan i odgovoran, već razmišlja i o zaposlenju. Kao neko ko veoma voli pravno-ekonomske nauke priželjkuje posao u Privrednom sudu ili u banci.
„Znam da je veoma teško sada doći do posla ali se nadam da će neko u gradu imati razumevanje za moje ocene i trud koji sam uložio„, rekao je Stevanović.

Osobama koje su poput njega slepe Stevanović poručuje da je najbitnije da se osamostale. On se potpuno samostalno kreće po gradu, izlazi sa prijateljima, odlazi na letovanja sa drugovima iz gimnazije.

„Kada je slepa osoba samostalna onda postane milion koraka bliži idealu da bude jednaka sa ostalim ljudima i da bude prihvaćena u društvu„, poručio je Stevanović.

B.Ljubisavljević

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva