Ikonopisac Vladan Grahovac (27) iz Raške, osuđen je danas na 30 godina robije jer je iz koristoljublja počinio teško ubistvo Jelice Tatarovski (82) iz Niša, iz čijeg je stana nakon zločina ukrao 760 evra.

Grahovac se tereti da je u noći između 31. avgusta i 1. septembra 2019. godine sa 26 uboda nožem i osam udaraca čekićem brutalno usmrtio staricu u njenom stanu zgradi na Bulevaru dr Zorana Đinđića u Nišu, gde je stanovao ranije kao student medicine, a potom pobegao za Beograd gde je i uhapšen nekoliko dana kasnije, piše Blic.

Grahovac je u svojoj odbrani u toku suđenja rekao da je kriv jer “forenzičke dokaze ne može da ospori”, ali da se ubistva “ne seća” jer mu se već dešavalo da ima crne rupe u pamćenju kada pomeša velike količine alkohola i droge. On je ispričao da ga je u mladosti otac brutalno prebijao, a njegov prijatelj i silovao kada je imao pet godina te da se zbog trauma tokom odrastanja odao alkoholu, drogama i prostituciji. U odbrani je naveo da je, kada je saznao da je HIV pozitivan krenuo u Niš da se vidi sa bivšim partnerom i drugaricom, ali su ga obili, pa se napio i navodno uzeo drogu „dži“ koja izaziva agresiju.

Zbog toga je, tvrdio je pred sudom, hteo da skoči sa solitera, ali je onda izgubio pamćenje, a sledeće čega tvrdi da se seća je da je u autobusu ka Beogradu sa zamotanom rukom.

Nanošenje smrtonosnih povreda Jelici Tatarovski (82) iz Niša trajalo je najmanje deset do petnaest minuta, a po svemu sudeći i duže, pri čemu je nesrećna žena trepla veliki intezitet straha i bolova – rekao je veštak sudske medicine prof. dr Radovan Karadžić na jednom od ročišta.

Veštak je rekao da je napadač koristio različito oružje za povređivanje- nož, kuhinjski čekić, pesnicu, šake te da se napad na staricu odvijao u različitim prostorijama u stanu, uz različite položaje tela napadača i žrtve, što ukazuje na duži vremenski interval.

Po oceni veštaka psihijatara ponašanje Grahovca je „u značajnoj meri bilo racionalno“, a kontrola postupaka pod „dominantnom voljom“.

Nakon što je sud na pretprošlom ročištu sud odbio ponovni zahtev za psihijatrijskim veštačenjem, Grahovac se nakon izlaska iz sudnice navalio telom preko gelendera na trećem spratu zgrade suda, ali su ga zatvorski stražari koji ga sprovode sa lisicama na nogama i rukama sprečili da se baci. On je pokušaj samoubistva opravdao navodnim glasovima koje čuje u glavi kada je pod stresom.

„Iznošenje izveštaja o autopsiji profesora doktora Radovana Karadžića na prošlom ročištu je toliko loše uticalo na mene,udarila mi je krv u glavu, počeo sam da čujem glasove koji su mi govorili „idiote“, „baboubico“, „svinjo“. Toliko me grizla savest da je to bio jedini način da se rešim tih glasova“, rekao je Grahovac. On se pred sudom branio da nikada nije želeo nikome da učini ništa nažao i da je on najveća žrtva svoje životne situacije. „Kriv sam grize me savest, krv jena mojim rukama, neću moći sebi nikada da oprostim zbog toga. Sanjam Jelicu Tatarovski koja mi u snu oprašta monstruozno delo koje sam počinio. Šteta što ne postoji eutanazija jer bi to bila jedinaprava kazna za mene.“

Zamenik Višeg javnog tužioca u Nišu Andrija Ivić na prošlom pretresu u završnoj reči istakao je da je na nesumnjiv način dokazano da je Grahovac na monstruozan način usmrtio staricu iz koristoljublja, da je sve učinio smišljeno te da to potvrđuju nalazi krvi, otisaka prstiju i DNK a celom stanu i telu starice, kao i tragovi premetačine. Ivić je predložio kaznu od 40 godinakoja je po zakonu bila najveća u vreme izvršenja dela, istakavši da ne postojenikakve olakšavajuće okolnosti. Advokat Jelena Arsić, branilac Grahovca, pak, predložila je da se Grahovac oslobodi optužbe za koristoljublje jer nije dokazana, proglasi neuraučunljivim i izrekne mera čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi.

Ona je rekla da je društvo zakazalo jer Grahovcu, koji se od psihičkih trauma leči o najranije mladosti, a kasnije i od bolesti zavisnosti, nije uspelo da pomogne te da je presuda preuranjena jer psihijatrijskim veštačenjem nisu utvrđene brojne važne činjenice, a pre svega motiv zločina.