Koliko se pažljivo i „u skladu sa lokalnim prilikama“ pišu godišnji planovi rada gradskih ustanova, najbolje ilustruje primer Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Leskovca

U dokumentu koji treba da se bavi realnim merama za smanjenje zagađenja u gradu na Veternici, među merama se našla i sledeća: „izbegavanje korišćenja baklji u rafinerijama“.

Da je reč o gradu koji zaista ima rafinerije, ova mera bi možda i imala smisla. Ovako, ostaje dilema: da li je Leskovac dobio rafineriju, a da građani o tome ništa ne znaju?

Na ovo je danas, tokom sednice Skupštine, ukazao odbornik i lider GG „Za Leskovac – zajedno“ Nenad Zdravković, pitajući vrlo jednostavno: „Imamo li mi rafinerije?“.

Jednostavno pitanje – ali odgovora od načelnice Jelene Trajković nije bilo.

U istom izveštaju, inače, piše i da „građani Leskovca udišu zdrav vazduh“. To bi zaista bila lepa vest… da se Leskovac godinama ne nalazi u vrhu najzagađenijih gradova u Srbiji, a povremeno i u Evropi.

Ipak, većina odbornika iz redova SNS-a procenila je da o tome nije potrebno raspravljati.

Možda čekaju da prorade te naše nepostojeće rafinerije – pa da se bar ima o čemu.