Imate novac, a u bankama nema više kamata, evo gde možete da zaradite

Danas kada je inflacija nešto sa čim se suočava ceo svet i kada zbog svakodnevnih poskupljenja, novac gubi na vrednosti, i više je nego često pitanje kako sačuvati vrednost onoga što imamo i gde uložiti da bi zaradili.

Vrlo čest odgovor jeste da svako ulaganje nosi i rizike, i to kako od toga da uložen novac ne uvećate, tako i da ga izbubite. Zato, je pre nekog što odlučite šta da uradite sa svojom ušteđevinom, vrlo važno da sagledate šta zapravo želite. Jer nikako nije isto ukoliko isključivo želite zaradu i ukoliko ste spremni da rizikujete ušteđevinu. S tim u vezi postoje i različite opcije za investiranje.

– Preporučio bih građanima da investiraju u ono u šta veruju i u ono u šta se razumeju. Smatra i da građani novac treba da ulože na više mesta, deo u banku, deo u nekretnine, malo u zlato, kao i da ulože u neki biznis – ocenio je Dušan Uzelac sa Kamatice.

Privatna penzija

Sve više ljudi u Srbiji odlučuje da uplaćuje privatnu penziju. Neko uplaćuje 1.000 dinara mesečno, neko 2.000, a suma je vaš izbor. U penzijskim fondovima danas je oko 47 milijardi dinara. U odnosu na 2010. godinu to je četiri puta više, a u odnosu na 2016. godinu skoro dva i po puta više.

Privatnu penziju u Srbiji danas uplaćuje nešto više od 206.000 ljudi. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, a prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno.

Penzija zavisi od prinosa koji ostvaruju penzijski fondovi, a ako je primera radi on pet odsto godišnje, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila oko 18.000 dinara. Treba međutim reći da je bilo godina kada su fondovi godišnje pravili i po 9 odsto prinosa, ali i godina i sa nekoliko puta manjim.

Investirajte u kriptovalute, ali – oprezno!

Tržište kriptovaluta zabeležilo je značajan skok. Popularnost digitalnih novčića delimično je došla kao posledica pandemije koronavirusa, jer su veliki investitori tražili alternativu za zlato. Slično su razmišljali i mali trgovci, pa su krajnji efekti bili takvi da su kriptovalute beležile rekordno visoke vrednosti.

Na primer, vrednost bitkoina je skočila sa nekoliko hiljada dolara na više od 60.000. Bilo je momenata i kada je ova kriptovaluta padala i kada su investitori gubili. Sličnih kretanja bili je i sa ostalim kriptovalutama poput etereuma, takođe poznate kriptovalute u Srbiji.

U svakom slučaju, stručnjaci upozoravaju na opasnost od naglog skoka i pada njihove vrednost, što može da donese značajne finansijske probleme. Zbog velike popularnosti bitkoina, na ove svakodnevne oscilacije i njihove posledice morale su da upozore i finansijske institucije, pa je takva poruka došla iz Narodne banke Srbije, ali i iz Evropske centralne banke.

Štednja

Raste i štednja u dinarima ali i evrima. Ovde međutim pri izboru treba biti oprezan i to upravo zbog inflacije. Međugodišnja inflacija dostigla je 6,6 odsto. Kamata na štednju u dinarima istovremeno teško da prelazi 2,5 odsto godišnje.

Štednja u evrima istovremeno takođe više nije toliko isplativa. Kamata ide u proseku oko 0,5 odsto godišnje, a od zarade se odbije i 15 odsto poreza. Tako na hiljadu evra na godinu dana od kamate možete dobiti tek oko 4 evra.

Investicije na berzi

Pored ulaganja u kriptovalute, sve više Srba trguje i akcijama na svetskim berzama. Podaci pokazuju da oko 10.000 naših državljana redovno prati dešavanja na tržištu kapitala i ulaže u proseku oko 5.000 evra.

Rezultati su različiti, jer su i berze za vreme pandemije imale značajne oscilacije. Tako su mnogi uspeli značajno da profitiraju u proteklom periodu kupujući akcije najperspektivnijih, inovativnih kompanija, poput Tesle, Epla, Fejsbuka, Gugla… Mnogi su pak i gubili, te je ovo još jedan od načina investiranja gde treba biti spreman na rizik.

Osiguranje

Interesovanje za polise životnog osiguranja poslednjih godina raste. Stručnjaci ocenjuju da je povećano interesovanje delimično posledica pandemije korona virusa, ali savetuju svima da se na korišćenje životnog osiguranja opredele zbog planiranja porodičnih finansija, a ne samo zbog trenutne zdravstvene krize.

U polisu životnog osiguranja moguće je uključiti brojne druge rizike, pa i one od sve učestalijih bolesti i hirurških intervencija, a osiguravači se sve više bave preventivom, pa osiguranici imaju i godišnje sistematske preglede. Zato se i cena mesečne premije razlikuje, ali prosečna premija za neke osnovne rizike kreće se uglavnom oko 1.000 dinara ili 10 evra.

Kada je reč o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, ono vam omogućava da u slučaju zdravstvenih problema pomoć potražite u privatnim ustanovama sa kojima osiguravajuća kuća sarađuje. Cene osnovnih paketa kreću se od 10 do 30 evra.

Ova vrsta štednje, u zavisnosti od paketa, može da sa sobom nosi i dodatni prinos.

Ako imate 15.000 evra, napravite malu halu

Za one koji imaju dublji džep i razmišljaju o investiciji nije loše razmisliti o sledećem. Manje ili veće hale pored brze saobraćajnice ili pristupačnog i dobro povezanog puta, danas su prava meka za ulaganja građana ili privrednika koji imaju na svom računu 15 do 20 hilljada evra. Česta je i praksa da oni koji imaju svoj plac ili njivu uzimaju kredite, grade hale i investiciju, kažu, vraćaju u roku do 2 godine.

Izdavanje malih magacina je posao koji nema velike operativne troškove, a i početna ulaganja ne moraju da budu velika jer kvadrat ovakvog objekta može da košta 200 do 300 evra. Uz to, kako tvrde stručnjaci, povrat investicije može da se očekuje znatno brže nego, na primer, prilikom iznajmljivanja stana.

Tim pre što je tražnja za ovakvim malim halama i skladištima znatno porasla u poslednjih godinu dana, a među zakupcima su i firme, koje sve više rade od kuće, ali i porodice, koje u novogradnji često nemaju podrum ili ostavu.

Pratite popuste za veće kupovine

Ukoliko pak želite da uštedite, nije loše da pratite popuste. Ako ste odlučili da neplaniranu ušteđevinu tokom pandemije iskoristite za kupovinu nove tehnike ili nameštaja, pokušajte najpre da se informišete kod prodavaca i pratite redovno popuste i akcije, kojih je sve više. Ovaj vid privlačenja kupaca je sve popularniji, pa tako trgovci koriste svaku moguću priliku da ponude nešto povoljnije uslove – za novogodišnje i božićne praznike, na Crni petak, vikendom, na dan isplate penzija…

Na ovaj način prilikom kupovine skupljih uređaja, poput frižidera, šporeta, televizora ili računara, možete da uštedite i po 10 do 15 hiljada dinara.

Promenite tarifni paket

Slična je situacija i sa mobilnim operaterima koji redovno oko nove godine imaju dodatne ponude kojima pokušavaju da zadrže postojeće i privuku nove korisnike. Ako ih malo bolje proučite, vrlo je moguće da pronađete neke jeftinije ili drugačije osmišljene tarifne pakete, koji će više prijati vašem kućnom budžetu u 2022. godini. Isto važi i ako planirate da kupite novi mobilni telefon, za sebe ili člana porodice.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Dušan
16.11.2021. 09:53

Sve je to lepo, ali ja bih da pitam, koja crna ušteđevina narod nema leba da jede.