Profesor Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za RTS da su antitela samo jedan vid odbrane od koronavirusa, kao i da se na osnovu njihove količine ne može tačno odrediti da li smo imuni ili ne. Dobijte vakcinu onako kako je rečeno i broj doza onako kako je rečeno i nemojte meriti količinu antitela, jer ja neću znati da vam protumačim rezultat, poručuje profesor.

U toku su studije širom sveta u kojima se analiziraju ljudi koji su prirodno otporni na koronavirus. U njihovim genima mogao bi da bude ključ za lečenje te bolesti, smatraju naučnici.

Profesor doktor Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu rekao je da postoje velike individualne razlike u otpornosti prema ovoj bolesti i načinima kako se ona razvija.

„Mi uopšte ne znamo zašto neko ima asimtomatsku formu, zašto jedan broj ima blažu, a neki tako tešku i sa smrtnim ishodom, ali je činjica da je to tako, i činjenica je da ne postoji način da mi to unapred predvidimo“, rekao je doktor Marković.

Sva istraživanja su, navodi, usmerena na genetske predispozicije koje bi mogle da odrede zašto neko ima blažu ili težu formu.

„U ovom trenutku, mi to ne znamo, i ja se na to ne bih oslanjao“, rekao je profesor.

Najlakše je izmeriti antitela, ali… 

Ukazao je da količina antitela nije jedina odbrana našeg organizma od koronavirusa, ali da je to nešto što najlakše možemo da izmerimo.

„Antitela su samo jedan vid odbrane, svaka infekcija pokreće T-limfocite, mi pravimo i neke memorijske ćelije koje dugo žive i pamte i koje, kada ponovo sretnu virus, bolje odreaguju i zaštite nas“, objasnio je profesor Marković.

To je, kako kaže, ustvari imunološka memorija i na osnovu toga mi imamo imunitet kada preležimo infekciju i posle vakcine.

Jedina antitela, ističe, koja daju neku jasniju informaciju su neutrališuća antitela, čiju količinu mogu da rade samo specijalizovane laboratorije.

„Ma šta vi merili u bilo kojoj laboratoriji, vi nećete izmeriti nijedan parametar da li ste imuni ili niste“, naveo je profesor Marković.

„Čak i da uradite taj test, mi ne znamo koji je nivo zaštite i moja poruka je jasna – nemojte uopšte da merite antitela“, rekao je profesor Marković.

Ponovna infekcija je realna mogućnost 

Ukazao je da bi epidemiološka situacija bila bolja kada bi broj vakcinisanih bio veći, jer bi tada ušli u tok epidemije.

„Ne bih baratao sa brojevima, ali velika većina ljudi mora da bude imuna, a to može samo ako preležite bolest ili da ste vakcinisani. Ne postoji treći način“, objasnio je profesor.

Na nama je, kaže, da odlučimo da li ćemo da „platimo težu ili lakšu cenu“.

„Ne može niko da vam kaže da imunitet traje godina kada od prvog slučaja nije prošlo godinu i po dana, mi možemo samo da pretpostavljamo na osnovu nekih imunoloških znanja“, rekao je profesor.

Prema njegovim rečima, ponovna infekcija je realna mogućnost, i najvažnija stvar jeste da budemo zaštićeni od teške forme bolesti što je i cilj vakcinacije.

O trećoj dozi vakcine 

Na pitanje ko i kada treba da primi i treću dozu vakcine i kako da je odabere, profesor je rekao da svako treba da sam da procenjuje koga će da sluša.

„Moj savet je da u ovom ludilu ima smisla dobiti treću dozu, a naročito ako ste hronični bolesnik, ako imate neku terpiju koja vam smanjuje imuni odgovor, neku malignu bolest“, rekao je profesor Marković.

Smatra da svako treba da dobije RKN-Fajzer vakcinu, što je bila i inicijalna preporuka stručnog komiteta za imunizaciju.

„To je vakcina koja indukuje najsnažniji imuni odgovor i koja može ponovljeno da se daje“, rekao je profesor Marković.

„Dobijte vakcinu, onako kako je rečeno, i broj doza onako kako je rečeno i nemojte meriti količinu antitela, jer ja neću znati da vam protumačim rezultat“, poručio je profesor.

Smatra da treba vakcinisati i decu i kaže da je Fajzerova vakcina jedina vakcina koja je registrovana za uzrast od 12 do 18 godina.

„Svaki roditelj treba da proceni, ali korist od vakcinacije i rizici od vakcinacije su drastično manji u poređenju sa kovidom“, rekao je profesor.