Leskovčanin Milan Milošević (27) , koji je bolovao od adenokarcinoma jednjaka sa metastazama na jetri i plućima – šifra C 15, i za čije se lečenje u Turskoj uključila cela Srbija, izgubio je danas svoju poslednju bitku. Njegovo srce prestalo je da kuca.
Iako smo verovali da će ovom skromnom mladiću, koji se junački borio sa opakom bolešču, spast doneti lečnje na klinici u Istanbulu, nada je splasla kada je vraćen uz obrazloženje da je isuviše slab za primanje prve terapije. Trebalo je da ponovo otputuje u Tusrku pošto se oporavi na privatnoj klinici u Beogradu. Ali, srce nije izdržalo.
Od prikupljenog novca, a Milan i njegova bolest ujedinili su sve humane ljude, ostalo je oko 8000 evra, koji će, po njegovoj želji, biti donirani nekome ko boluje od teške bolesti, a kome je pomoć potrebna radi lečenje u inostranstvu.
Redakcija Jugmedia izražava duboko saučešće njegovoj porodici i njegovoj devojci koja je sve vreme bila uz njega.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zalosno,koliko mladih je danas bolesno,neka mu je laka zemlja
Sve više mladih podleže sve češćim opakim bolestima. Dragi Milane, neka ti je laka … 🙁
Molim vas ne pisitw gluposti da su mu ostali 8000 evra. Toliko samo ima kod bokija. Srbija ku je skupila preko 100000e. Ovaj veliki covek i posle njegove smeti ima da bude zasluzan za mnoga lecenja dece u srbiji
Jedan mladi zivot se ugasio. Nema vece zalosti od one da roditelji ispracaju decu. Ono sto nije dobro to sto je neko pokusao kao i uvek u ovim situacijama da zaradjuje na tudjoj nevolji,omalovazavajuci srpsku medicinu obecavajuci nesto nemoguce. Turci,Acibadem,svemoguci lekari. Neka to bude pouka za budućnost. E takve treba na stub srama. Divan je ovaj narod koji voli da veruje u čuda. Mozda je ovom mladom coveku sve to trebalo mnogo ranije.
Adgibadem jeste vrhunska bolnica, mnoge je spasila pa i moje bliske, ne sve nazalost zato nemojte pricati pre nego proverite cinjenice…svako dobro!
Pobratime budi dobar kao sto si i ovde bio , neka te andjeli cuvaju !!!
Pocivaj u miru, hteli smo svi, ali nismi uspeli. Zalosno je sto se jos jedan mlad zivot ugasio.
Бесмртна песма
Ако ти јаве: умро сам,
ево шта ће то бити.
Хиљаде шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети негде високо.
Упамти: нема граница,
већ само тренутних граница.
Једрићу над тобом у свитања
низ ветар клизав ко свила.
Разгртаћу ти обзорја,
обрисе доба у повоју
и призоре будућности
лепотом невидљивих крила.
И као нечујно клатно
заљуљано у бескрају,
висићу сам о себи
као о златном ремену.
Простор је брзина ума
што сама себе одмотава.
Лебдећу у месту, а стизаћу
и нестајаћу у времену.
Одморићу се од споредног
као галактичка јата,
која су срасла пулсирањем
што им у недрима траје.
Одморићу се од споредног
као огромне шуме,
које су срасле гранама
у густе загрљаје.
Одморићу се од споредног
као огромне птице,
које су срасле крилима
и цело небо оплеле.
Одморићу се од споредног
као огромне љубави,
које су срасле уснама
још док се нису ни среле.
Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава,
могу да постану глина,
корен брезе
и трава?
Да нека малецка тајна,
ил неки треперав страх
могу да постану сутра
тишина,
тама
и прах?
Знаш, ја сам стварно са звезда.
Сав сам од светлости створен.
Ништа се у мени неће
угасити ни скратити.
Само ћу,
обично тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком сунцу
златних се очију вратити.
Кажњаван за све што помислим,
а камоли што починим,
осумњичен сам за нежност
и проглашен сам кривим
што љубав не гасим мржњама,
већ новом, већом љубављу
и живот не гасим смртима,
већ нечим друкчије живим.
Последњи рубови бескраја
тек су почетак бескрајнијег.
Ко траје даље од трајнијег
не зна за кратка знања.
Никад се немој мучити
питањем: како преживети,
него: како не умрети
после свих умирања.
Мирослав Мика Антић
Saucesce porodici…
Jbm ti glupe bolesti sve zivo pronadjose samo nemogu coveka da izlece
Nisam te poznavala, ali to kakav si covek i drug bio govore mi suze moje neutesne dece. Verovala sam da ces pobediti bolest i da ces se vratiti u zagrljaj roditelja, Tijane i drugara koji su te beskrajno voleli. Na ovom putu neka te prati ljubav svih nas koji smo samo zeleli da ozdravis. Saucesce porodici
Nisamo licno poznavali Milana…ali smo donirali onoliko koliko smo mogli…cela Srbija se udruzila.
Verovali smo u cuda.
Veoma nas je potresla vest o njegovom preranom odlasku.
Saucesce porodici, devojci i svima koji su mu bili bliski.
Tuga …
Pocivaj u miru.Saucesce porodici.