Posle kraće i teške bolesti u Beogradu je, 26. decembra, preminuo istaknuti vranjski književnik Momčilo Moma Jović, tvorac do sada najlepše napisane priče o Belom mostu. Rođen je 1954. godine u poljaničkom selu Gradnja, nedaleko od Vranja, gde je odrastao i živeo do završetka osnovne škole.

Srednju školu Unutrašnjih poslova završio je u Sremskoj Kamenici, a studije u Beogradu, gde je radio i živeo i posle odlaska u penziju kao visoki oficir policije.

Njegova ljubav prema pisanju i izvorni urođeni talenat, nakon mnogo godina stvorili su od njega prvo pesnika, a potom i proznog pisca, humoristu.

Objavio je dve knjige pesama, “Na kolenima” i “Nedostaješ mi”, kao i četiri knjige pripovedaka “Policijske ispovesti”, “Priče iz naše varoši” i “Priča se”, prvo i drugo izdanje.

On je iz rodnog Vranja, kako je to zapisao u predgovoru njegove prve knjige “Na kolenima” , čuveni srpski glumac Aljoša Vučković, pored nostalgije za zavičajem, poneo u južnjačkoj duši smisao za humor i književnost.

Jedno vreme je pisao aforizme i humoreske najčešće za svoju dušu i prijatelje i učestovao na Turnirima duhovitosti “Ko je onaj star narod”, da bi se posle devedesetih u njemu rodilo nešto poetsko.

Pesnikinja Jasmina Holbus jednom prilikom je napisala da na svetu postoje dve vrste umetnika. Prvima je umetnost zanimanje, a drugima poziv. Prvi su umetnost izabrali, a drugi bili izabrani. To znači da je umetnost ta koja u njima živi i koja se u njima sama oglašava, bez obzira da li je pojedinac sam priziva ili ne. Tada je potreba za stvaranjem neminovnost, a talenat je iskonski. Toj drugoj grupi umetnika, kojima je to poziv, pripada Momčilo Moma Jović.

On je čovek koji je u životu izabrao drugo zanimanje, ali ga je talenat boraveći tajno u zoni nesvesnog, polako izveo na vrata umetnosti.

Momčilo Moma Jović sahranjen je 1. januara na Bežanijskom groblju u Beogradu.