U Pirotu je u 79. godini preminuo Petar Đorđević, akademski slikar i pedag. Sahranjen je na Pazarskom groblju u ovom gradu. Đorđević je rođen 1943. godine u Pirotu. Završio je Srednju umetničku školu u Nišu. Likovnu akademiju u Beogradu u klasi profesorke Ljubice Cuce Sokić završio je 1969. godine, kod koje je i magistrirao 1972. Član je ULUS-a od 1970. godine.

Prvi put je izlagao 1966. godine u Beogradu. Od 1972. do 1975. godine boravi u Parizu gde je izlagao na prestižnom Majskom salonu 1973. godine sa Pikasom. Kao slobodan umetnik izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegove slike su u stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i u brojnim privatnim zbirkama u zemlji i inostanstvu. Dobitnik je više nagrada za svoj umetnički rad. Bavio se i pedagoškim radom.

Bio je profesor i direktor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i direktor Galerije „Čedomir Krstić“ u Pirotu. Dobitnik je više nagrada za svoj umetnički rad. Uvršten je među 100 najeminentnijih slikara današnjice u knjizi “„Majstori danas – Sto slikara svet“, u kojoj je, prema izboru londonskih izdavača, dobio dve stranice. U međunarodnom izdanju „“Savremena umetnost”, kao jedini slikar iz Srbije našao se i Djorđević sa još 250 odabranih slikara.

Poslednji put je izlagao 2019. godine u Galeriji „Čedomir Krstić“ u svom rodnom gradu. Izložbom „Beskrajna slika: 50 godina slikarskih vibracija“ Đorđević je tada obeležio 50 godina umetničkog rada. Tada je za Jumedia izjavio da se „nada da je opravdao njihova očekivanja“.

„Pred publikom je 50 slika, po jedna za svaku godinu rada. Povod je 50 godina od diplomiranja na Likovnoj akademiji u Beogradu. To je jedan dobar deo života uložen u slikarstvo. Vrlo je delikatno napraviti izbor. Svaka slika je slikaru draga i ne bih hteo ni jedne da se odreknem. Mislim da smo napravili dobar izbor. Prva slika je nastala daleke 1968. godine a onda su se nizale redom svih ovih decenija”, rekao je tada ovaj poznati slikar.

Na pitanje zašto je naziv izložbe “Pedeset godina slikarskih vibracija“, umetnik je tada rekao da zato što se tokom svih ovih godina menjala ideja a trajala je jedna velika ljubav prema slikarstvu

„Umetnik ima ili nema potrebu da radi. To je unutrašnja potreba i sve dok to postoji, biće i energije za rad”, rekao je tada Đorđević.

Đorđević je sahranjen je na Pazarskom groblju u Pirotu.