Gajtani i kaftan, ručna mašina za izadu dugmad, uzorci štofova između dva svestka rata i oni finiji iz devedesetih godina prošloga veka, štafete za Tita, maketa sajma, odnodno, „Šajkaće“, i sajamski bilteni, deo su postavke od dvadesetak eksponata na danas otvorenoj izložbi u Leskovcu „O fabrikama i radnicima – industrijalizaciji na teritoriji današnje Srbije od njenih početaka do danas“.
Izložba je otvorena u galerijama Narodnog muzeja i pored dela iz razvoja i upsona tekstilne industrije u Leskovcu, prikazni su industrijski eksponati iz Niša, Kragujevca, Niša, Bora i Zrenjanina.
Leskovčani su se najviše zadržali pored izložbe iz Leskovca, gde je postavljeno i šest zlatnih pehara sa sajmova, dobijenih iz „Leskoteksta“, ali i čuvena ploča s napisom „Ovde se pravi najubav štof na cel svet“, postavljena u fabričkom krugu početkom devedesetih godina prošloga veka.
Međutim, najprivlačniji eksponat za fotografisanje bio je „fića“ žute boje iz kragujevačke „Zastave“, a na samom ulazu u prvu galeriju.
Izložbu je otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, podsećajući na Leskovac kada je nosio ime „srpski Mančestar“.
„U toku samo jedne generacije leskovčani su od čorbadžija postali nadaleko čuveni industrijalci. Sa 13 tekstilnih fabrika između dva rata prvenstveno poznat po tekstilnoj industriji i leskovačkom štofu, Leskovac je bio mnogo više od toga. Preduzimljivim Leskovčanima tekstil je poslužio kao odskočna daska, prvi korak ka gumarskoj, hemijskoj, metalnoj i drugim industrijama. Razvoj industrije išao je brže od leskovačkog društva, ona je diktirala pravac njegovog razvoja, i time se nepovratno vezala za njega. Iz ovog odnosa nastao je Srpski Mančester, nastao je identitet kojim su se Leskovačani ponosili tada, a ponosni su i sada“, kazao je između ostalog Cvetanović.
Direktor Narodnog muzeja u Leskovcu Nebojša Dimitrijević rekao je da je „ljubav između tekstilne industrije i Leskovca trajala više od jednog veka.
„I njen proizvod je taj najubav štof koji je ekonomski, društveno i kulturno definisao Leskovac kao Srpski Mančester, a Leskovčane kao Mančesterce. Zahvaljujući ovoj izložbi možemo da vidimo da je ta nit veoma duga, njene klice kreću od pre 120 godina i osnove su na kojima se industrija dalje gradila“, naglasio je Dimitrijević.
Ova izložba je nastala u saradnji Muzeja nauke i tehnike, matičnog za istoriju nauke, tehnike i tehnologije i Muzeja Jugoslavije, matičnog za društvenu istoriju i jugoslovensko nasleđe, a njeni autori su , kako je danas navedeno, Kolenić, Ada Vlajić i Jelena Nedeljković. Od strane Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja u Srbiji izložba je proglašena za Projekat godine 2021. Izložbi su prisustvovali autori i predstavnici dve kulturne institucije.
Direktor Muzeja nauke i tehnike Zoran Lalić kazao je da je ona trebalo da bude otvorena još prošle nedelje u sklopu proslave 75. godišnjice rada muzeja, ali zbog „poznatih okolnosti“ je pomerena za danas.
„Velika mi je čast da vas pozdravim ispred Muzeja nauke i tehnike. Ovo je projekat dva muzeja ali je u stvari projekat više muzeja i pokazuje jako dobru među-muzejsku saradnju i to možete videti na samoj izložbi. Kazao je direktor Muzeja nauke i tehnike Zoran Lalić.
Obraćajući se u ime autorskog tima i u ime muzeja Jugoslavije, Radovan Cakić je rekao da se raspolagalo velikim brojem eksponata, a za izložbu o tekstilnoj industriji u prvoj fazi zahvalio se bivšoj direktorici muzeja Miri Ninošević, kao i sadašnjem direktoru Nebojši Dimitrijeviću.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Mnogo toga više nema. Ni industruje, ni obrazovanja, ni zdravstva, ni institucija, ni reda ni poretka, ni poštovanja, ni sistema uređenog ni pravnog pa ni države.
I šta nama vredi da se divimo kako je nekad bilo, a bilo je bolje, kad smo zapali u ćorsokak i beznađe?
Davno je to bilo: Najubav štof na cel svet pravio se u Leskovac.
Sad je Leskovac grad sa najmanjim primanjima u Srbiji, grad iz koga odlaze, grad nepismenih stranačkih pripadnika,grad sa nepismenim funkcionerima i direktorima, grad sa jako ružnim i nebezbednim trgom, grad bez zelenila, grad sa iskopanim trotarima, prljav grad, grad sa zagađenim vazduhom, grad na dnu …..
Nekad bilo sad se pripoveda!