Cene koje divljaju, kriza energije, posledice rata u Ukrajini, kriza na Kosovu. Sve to je za mnoge ljude u zemlji uticalo tako da se ove godine život prilično pogoršao. Potom su usledile tri godine zdravstvene krize. Šta je siromaštvo u Srbiji i kolika je nesigurnost građana?

Skoro da smo svi u nesigurnoj situaciji. Znaci nesigurnosti se vide svuda: u komšiluku u porodici na radnom mestu. Industrija straha deluje, dok masni profiti bankara rastu. Ko je danas siguran?

Ljudi štede na grejanju, štede struju, gorivo, odustaju od lečenja. Sve su to teške i kolektivne odluke. Ljudi strepe i odruču se. Rast cena generiše uznemirenost. Cene hrane su uzrok tome, goriva takođe. Roditelji, žele li da obezbede nešto za svoju decu, moraju da se lišavaju mnogih stvari. Ljudi su uplašeni. Strahuju da neće moći da se leče i izdržavaju svoju decu.

Na sreću, sistem državnih bolnica još uvek nije uništen u potpunosti i građani traže od svoje Vlade da pojača napore da poboljša zdravstveni sistem.

Prolazeći pored zgrade garnizona, koju  je vojska velike države davno napustila, slušam dva seda čoveka kako mrmljaju :„Zdravstveni sistem ne može biti human, ako nije besplatan“.

Mladi ne znaju o čemu govore i nemaju živce za „utopije“ staraca, koji misle da je nešto bilo i da se može ponoviti. Svi priznajemo, to važi i danas.

Mora da je praznik, samo znam da je moja slava koji sam od dede nasledio. Reke hrišćana što se kreću ka crkvama  ne uspevaju da povrate zravstveni sistem što su ga ateisti imali, ali ljudi se kreću tamo gde im se čini da je dobro da idu. Očekuju da će neko doći i spasti ih.

Nova ministarka zdravlja, svojim izjavama deluje kao dašak svežeg vazduha. Finansiranje zdravstvenog sistema treba poboljšati i obezbediti dovoljan broj lekara i medicinskih sestara u odnosu na broj pacijenata. Zarade treba takođe povećati, jer u borbi za zdravstveno osoblje gubimo od Zapada koji grabi naše ljude i odvlači ih iz zemlje. Mnogi govore da se brinu a mladi osećaju da im neko uništava budućnost.

Zato odustaju od politike i beže od demagoga. Ipak, pre nego ih oslovite pravim imenom, razmislite dva puta. Biti siromašan, nije zločin. Mnogi se uključe i rade nesebično. Lepe plakate, obilaze prijatelje, razgovaraju, ubeđuju. Pre ili kasnije vide da od tog posla nema ništa. Video sam mnoge takve, vredne i lepe. Nestali su iz partija kao dim,  kao opušak sa auto puta.

Oni drugi, sa dobrim interesnim vezama, kreću se napred, poput guseničara. Interes nikada ne laže.

A samo kad bi otkrili na čemu brojne partije zasnivaju svoje politike. One kao da su sve iz jedne ideje nastale. Stara partija je odavno sve rekla. Njene su ideje u svim programima. Kada bi iz „novih“ partijskih  programa odstranile ideje koje ne mogu umreti, ništa njihovo ne bi ostalo. Ne treba zbog toga biti ljubomoran, važno je da prave ideje pobeđuju.