U radionici Škole za osnovno i srednje obrazovanje “Vule Antić” Vranje,  koja se bavi obrazovanjem i vaspitanjem dece sa smetnjama u razvoju, je uvek živo. Njeni polaznici, od ranog jutra, uz pomoć nastavnika uče osnove šivenja i vezenja. Komade odeće koje sašiju obavezno izlože na lutki da se još jednom uvere da li je sve sašiveno kako treba i da li su svi šavovi na svom mestu. U tome uživaju svi podjednako i svi se iskreno obraduju kada vide koliko je sve to dobro ispalo. I dok se deca bave ovim kreativnim radom njihovi roditelji ih čekaju u holu škole. Ima ih skoro iz svih mesta u Pčinjskom okrugu.

Nebojše Cvetkovića, direktor škole, ističe da su svi oni svoju decu upisali u ovu školu zato što smatraju da će tu, na najbolji mogući način, dobiti neophodno obrazovanje.

Škola sa dugom tradicijom

“Naša škola se ovim vidom obrazovanja bavi skoro pola veka. U početku je radila u dva odeljenja. Jedno je radilo preko puta Učiteljskog fakulteta, a drugo gde se sada nalazi Narodni univerzitet. Od 1980. godine ta dva odeljenja su premeštena u ovu zgradu i nastava se odnosila samo na osnovno obrazovanje, a od školske 94/95 godine kreće i nastava za srednje obrazovanje gde se učenici obrazuju za mašinsko i tekstilno zanimanje. Danas sa našim učenicima svakodnevno radi petnaest defektologa i ostalo nastavno osoblje koje je kvalifikovano za ovaj posao”, priča za juGmediu Cvetković.

U ovoj školi je odlično organizovan individualni rad sa učenicima koji obavljaju logoped, edukator psihomotorike i nastavnik kreativne gimnastike. Rad sa decom u odeljenju je organizovan u malim grupama od šest do deset učenika, a tamo gde je u pitanju višestruka ometenost formirana je grupa od šest učenika. Jedan nastavnik vodi svoju generaciju od prvog do osmog razreda što je za obrazovanje ove dece veoma bitno. Za učenike koji pohađaju osnovnu školu obezbeđena je besplatna užina i prevoz, a od  prošle godine u školi se realizuje i pripremno predškolski program.Nastava za jedanaest učenika, koji imaju višestruka oštećenja i motoričke smetnje i nisu u mogućnosti da dolaze u školu, se izvodi u njihovim domovima.

“Troje njih živi u Vladičinom Hanu, gde radi istureno odeljenje škole za učenike od prvog do osmog razreda. Kod njih defektolog odlazi dva do tri puta nedeljno i u kućnim uslovima izvodi nastavu. Za svakog učenika se po upisu izrađuje individualno obrazovni plan koji se realizuje u narednom šestomesečnom periodu. Taj plan se posle prvog polugođa ponovo dorađuje sve u zavisnosti kako je učenik do tada napredovao. Predmetnu nastavu izvode profesori koji nisu defektolozi ali su kvalifikaciju dodatno stekli na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju”, kaže Cvetković i dodaje da ovu školu trenuto pohađa 88 učenika i da svi oni roditelji koji žele da svoju decu upišu u ovu školu obavezno treba da donesu i mišljenje Interresorne komisije.

Prema njegovim rečima niko se od roditelja koji su upisali decu u ovu školu nije pokajao, naprotiv mnogi i sada žale što to ranije nisu učinili.

“Nažalost, mnogi roditelji zbog predrasuda izbegavaju da svoje dete upišu u ovu školu. A kada napokon to i učine suoče se sa bolnom istinom da su zbog takve svoje odluke izgubili dragoceno vreme kada je obrazovanje njihovog deteta u pitanju. Takvo iskustvo obično imaju roditelji koji privučeni inkluzivnim obrazovanjem upisuju svoju decu koja imaju smetnje u razvoju u redovne škole gde se sa njima ne radi na način koji je njima potreban. Zato pozivam sve one koji imaju takve nedoumice da dođu u našu školu da se upoznaju sa našim načinom rada i da na kraju donesu konačnu odluku koja će biti u interesu njihovog deteta”, naglašava Cvetković.

Ponosni na senzornu sobu

Zaposleni u ovoj školi su posebno ponosni na senzornu sobu gde se kod dece terapijom zvuka i svetlošću stimulišu čula. Nažalost ona je veoma mala tako da ne može da primi veći broj dece iz redovnih škola kojima je potreban ovaj tretman.

Ivana Cvetković, pomoćnik direktora škole, ističe da bi sa njenim proširivanjem na terapiju mogla da dolaze i deca iz redovnih škola koja imaju potrebu za ovakvim tretmanom. Prema njenim rečima škola poseduje i Ksafa aparat neophodan deci sa oštećenim sluhom. Ovaj aparat vredan 370.000 evra, donirala im je Beogradska humanitarna fondacija pod nazivom “Osmeh na dar”.

U školi funkcioniše logopedski i montesori kabinet koje koriste za poboljšanje efekta u učenju svojih učenika.Imaju i salu za kreativnu gimnastiku. Na početku svake školske godine sportski lekar pregleda učenike i u zavisnosti od deformiteta odredi godišnji plan vežbe. Otuda su učenici ove škole uključeni u Sportski klub “Bubamara” sa kojim, oni najbolji, odlaze na Specijalnu olimpijadu Srbije, a kasnije i na Specijalnu olimpijadu koja se održava u inostranstvu. Poslednji put putovali su u Abudabi odakle su se vratili sa dobro postignutim rezultatima.

Od Fonda B92 dobili su i komplet robota pčelice koji sadrži šest robota i deset podloga. Ove robote nastavnici će koristiti u nastavi kako bi deca lakše savladavala nastavni sadržaj predviđen za njih.

Inkluzija

“Zaposleni u našoj školi čini sve što je u njihovoj moći da ostvare što bolje rezultate u nastavi. Ovako dobre rezultate možemo da ostvarimo zahvaljujući stručnom kadru koji posedujemo. Nažalost, takve kadrove nemaju u redovnim školama i zbog toga nema napretka u inkluzivnom obrazovanju. Inkluzija je dobro zamišljena ali se loše realizuje. Sve se svelo na entuzijazam pojedinih nastavnika. To, međutim, nije dovoljno za rad sa ovom decom, pa veoma često imamo situaciju da se zbog uludo potrošenog vremena više ništa ne može učiniti za njihov napredak i na kraju svi ostanu razočarani”, kaže Cvetkovićeva.

Rukovodstvo ove škole poslednjih godina pokušava da realizuje mnogo svojih ideja kada je u pitanju postavljanje video nadzora i uređenje školskog prostora, a na kome pokušava da izgradi i senzorni poligon koji će nastavnici koristiti za brže i lakše savladavanje nastavnog gradiva. Na proleće planiraju i rekonstrukciju škole kada će biti zamenjena krovna konstrukcija, stolarija i fasada. Sredstva za ovu namenu odobrila je Kancelarija za ekonomsko ulaganje pri Ministarstvu prosvete. Redovno obeležavaju i sve značajne datume vezane za život i rad osoba sa invaliditetom, Daunovim sindromom i Autizmom. Tada je njihovo dvorište prepuno gostiju iz redovnih škola koji zajedno sa decom ove škole uživaju u raznim takmičenjima, radionicama i predavanjima.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta „Korak ka kompententnijoj inkuluziji“, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministartsvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji jedodelio sredstva“