Iako su određene barijere premošćene, glavna prepreka u inkluzivnom obrazovanju dece sa smetnjama većim delom skoncentrisana je kod institucija, smatra Danijela Milosavljević, gradska većnica za socijalnu politiku i lokalnu upravu u Vranju.

Inkluzija dece sa smetnjama u razvoju ušla je na velika vrata, ali kako se ona pokazala u praski?

Ne  treba praviti razliku između dece i dece sa nekim oblikom invaliditeta. Inkluzija jeste ušla na velika vrata ali smo svedoci svakodnevnih problema sa kojima se susrećemo u tom delu, pre svega nepostojanjem pedagoških asistenata, što je obaveza Ministarstva prosvete u pogledu obuke, raspisivanja konkursa i upošljavanja adekvatnog kadra.

Šta je grad uradio na tom polju, koje su aktivnosti lokalne samouprave u pogledu inkluzije?

Grad je omogućio deci sa invaliditetom uslugu ličnog pratioca, u okviru koje su upošljena lica sa završenim Pedagoškim fakultetom, kao alternative pedagoškim asistentima. Iako ne ispunjava propisane  normative, sigurno ide u korist pre svega ove ranjive kategorije, zatim roditelja i na kraju samog nastavnog osoblja.

Koliko je usluga ličnog pratioca održivo rešenje?

Takva aktivnost je sada proces u kome angažovana lica imaju ugovor o radu sa redovnom zaradom. Iako su ti prihodi manji od zarade učitelja ili nastavnika, treba imati u vidu da je njihovo angažovanje aktivno tokom manjeg broja sati. Sudeći po povratnim informacijama benefiti postoje na obe strane.

Veliki problem kod ove ranjive kategorije je radno mesto, kako grad deluje u tom pravcu?

Njihovo zapošljavanje je u ranijem periodu bilo vršeno putem javnih radova. Ipak  to ne rešava trajno problem, jer radno angažovanje traje tri meseca. Iako je obaveza svakog poslodavca da na određeni procenat radnika uposli i lice sa invaliditetom oni to ne rade. Grad je kroz proces zapošljavanja pokrenuo inicijativu koja je prihvaćena kod nekih malih preduzetnika, tako da mislim da je to dobar početak, jer smo na taj način već obezbedili neko radno mesto. Ova kategorija stanovništva ne bira posao, ali on mora biti prilagođen njima, a složićete se takvog posla uvek ima.

Postoji li neki otpor u procesu inkluzije?

Dugo su to bile same porodice, koje su u tom delu bile zatvorene. Njih je trebalo motivisati da prihvate da imaju problem i da im je potrebna određena pomoć kako bi njihova deca bila deo ovog društva. Raduje me činjenica da u Vranju postoje dva Dnevna borvaka, u planu je izgradnja za odrasle, a postoje planovi i za stara lica.

A da li društvo pruža jednake mogućnosti ovoj kategoriji?

Sama inkluzivna nastava pokazuje da su sva ta deca deo društva, deo sistema. Odreeđene barijere su premošćene, ali veliki problem leži i u dostupnosti usluga ka ostvarivanju njihovih prava. Tako recima glavna institucija Centar za socijalni rad nema adekvatan pristup, a nalaze su u nepristupačnom prostoru. Gradska uprava je optimizovala pristup svim stanovnicima, ka tome idu i pojedine važne institucija kao i škole, što zasigurno podiže svest u društvu da su osobe sa nekim invaliditetom deo našeg društva.

Kakvu još vrstu pomoći grad pruža?

Akcionim planom predviđene su aktivnosti na daljem podizanju svesti kao i pružanje podrške u integraciji. Lokalna samouprava izdavaja dve vrste pomoći. Jedna se odnosi na dodelu novčanih sredstava NVO sektoru, a druga je izdvajanje za usluge socijalne zaštite poput ličnog pratioca ili Dnevnog boravka koji se finansira u potpunosti od strane grada.