NIŠ  – Zaposleni u firmama u Srbiji uglavnom se plaše poseta inspektora, ali jedna takva poseta obradovala je zaposlene u preduzeću „Jugo-impeks“. Prema rečima direktora Vujadina Šćekića, zahvaljujući nedavnoj poseti ekoloških inspektora ova firma može da se nada skoroj isplati državnih subvencija.

„Ekološki inspektori su ove nedelje u našoj firmi napravili zapisnike o količinama recikliranog otpada, što je prvi korak u proceduri za dobijanje subvencija. Ranije su ti zapisnici odlazili u Fond za zaštitu životne sredine, međutim, kada je Fond ukinut zapisnici nisu rađeni, a ni pomoći države nije bilo. Zato smo sa nestrpljenjem dočekali ponovnu posetu ekoloških inspektora“, objašnjava Šćekić.

 Šćekić ističe da su zbog neisplaćivanja subvencija preduzeća koja se bave sakupljanjem i preradom opasnog otpada bila dovedena u tešku finansijsku situaciju. 

„Subvencije su neophodne firmama koje se bave reciklažom opasnog otpada jer je ovo posao koji ne donosi profit. U svaki kilogram sirovine koji se reciklira potrebno je uložiti 100 dinara, a vrednost koja se dobija je 40 dinara. Ulazna sirovina je skupa jer se 25 dinara plaća kilogram elektronskog i električnog otpada, 50 dinara po kilogramu je rad mašine, a tu su i troškovi prevoza, struje, poreza..“, naglašava Šćekić.

On ističe da naša zemlja uprkos visokim troškovima prikupljanja i obrade opasnog otpada mora da nastavi da investira u reciklažnu industriju.

 „Do sada je sav taj otpad završavao na deponijama i u prirodi koja nas okružuje. Sada se mnogi pitaju otkud u Srbiji prava epidemija kancerogenih bolesti, a niko se ne pita koliko je kancerogenog otpada završilo svuda oko nas. Naša zemlja bi mogla kao Slovenija da izvozi otpasan otpad, ali i to se plaća. Slovenci plaćaju firmi iz okoline Salcburga 70 centi za kilogram otpada koji odvoze tamo na reciklažu“, ističe Šćekić.

 Razvojem sopstvene reciklažne industrije Srbija ne rešava samo problem odlaganja opasnog otpada već i upošljava mnogo ljudi, naglašava Šćekić.

„Od 2008.godine kada je donet Zakon o upravljanju opasnim otpadom u Srbiji je otvoreno 750 preduzeća koja se bave opasnim otpadom, a u čitavom lancu prikupljanja i prerade ovog otpada sada učestvuje oko 20.000 ljudi. Naša „E-reciklaža“ sada upošljava 125 radnika, a sarađuje sa 4.500 sakupljača i distributera opasnog otpada“, kaže Šćekić.

On objašnjava da bi sa podsticajnim merama države u naredne tri godine broj zaposlenih u reciklaži opasnog otpada mogao da bude povećan na 30.000 do 40.000.

„Potencijali za dalji razvoj ove oblasti postoje. Primera radi, Srbija sada izvozi plastiku u Kinu jer nema kapacitete da je preradi“, izjavio je Šćekić.

On je podsetio da je „Jugo-impeks“ nedavno otvorio najsavremeniju liniju za reciklažu elektronskog otpada u koju je uložio sedam miliona evra. Zahvaljujući toj liniji, jedinstvenoj na Balkanu, „Jugo-impeks“ je ove godine više nego duplo povećao količinu obrađenog otpada. Prema Šćekićevim rečima prošle godine je kroz pogon „E-reciklaže“ prošlo 2.200 tona elektronskog i električnog otpada, a u prvih devet meseci ove godine 4.100. Uz obezbeđenu podršku države, dodaje Šćekić, „E-reciklaža“ bi naredne godine trebalo da poveća broj zaposlenih na 200, a broj sakupljača otpada na 6.000 do 7.000.

„Jugo-impeks“ prikuplja električni otpad sa područja čitave Srbije. Građani i firme koje imaju stare električne i elektronske uređaje mogu besplatno da pozovu telefon 0800 085 085 i ugovore preuzimanje ovih uređaja. Otkupna cena je od 15 do 30 dinara po kilogramu.

                                                    (Kraj)